Simptomi raka u ranoj fazi mogu vam pomoći da dobijete lečenje ranije kako biste povećali šanse za remisiju. Pored toga potrebno je redovno raditi preglede kao što su sistematski pregled za muškarce ili pregled prostate koji se preporučuju jednom godišnje. Rani simptomi raka kod muškaraca uključuju:

• promene creva
• rektalno krvarenje
• promene urina
• krv u urinu
• uporni bol u leđima
• neobičan kašalj
• kvržice testisa
• prekomerni zamor
• neobjašnjivi gubitak težine
• kvržice u grudima

Nastavite da čitate o ovim simptomima da biste saznali na šta treba paziti i o čemu bi trebalo da razgovarate sa lekarom ili drugim zdravstvenim radnikom odmah.

 

1. Simptomi raka – promene creva

Povremeni problemi sa crevima su normalni, ali promene u crevima mogu ukazivati na rak debelog creva ili rektuma. Oni se zajednički nazivaju kolorektalni karcinomi. Rak debelog creva može se razviti u bilo kom delu vašeg debelog creva, dok rak rektuma utiče na vaš rektum, koji povezuje debelo crevo sa anusom.

Česta dijareja i opstipacija mogu biti simptomi raka, posebno ako se ove promene u crevima iznenada jave. 

Promena u karakteristikama ili veličini vašeg pokreta creva takođe može biti simptom raka.

 

2. Promene na koži

Mladeži, ili nevusi, su benigne izrasline na koži. Mogu se pojaviti skoro bilo gde na telu, ali su uobičajene na glavi, vratu i trupu.

Međutim, ako te mladeži promene veličinu, oblik ili boju, to može biti rani znak raka kože. Druge izrasline na koži takođe mogu biti potencijalni rak, tako da je važno da imate godišnje preglede raka kože. Rano otkrivanje raka kože je najbolji način da sprečite njegovo širenje u telu.

 

3. Simptomi raka – rektalno krvarenje

Rektalno krvarenje može biti rani simptom raka rektuma. Ovo je posebno zabrinjavajuće ako krvarenje traje ili ako se utvrdi da imate anemiju zbog nedostatka gvožđa zbog gubitka krvi. Takođe možete primetiti krv u stolici.

Iako postoje i drugi češći uzroci rektalnog krvarenja, kao što su hemoroidi, ne bi trebalo da pokušavate da dijagnostikujete svoje stanje ako imate ove simptome. Razgovarajte sa doktorom o svojoj zabrinutosti. Preporučuje se da redovno idete na skrining raka debelog creva počevši od 45 godina.

 

4. Otečeni limfni čvorovi

Limfni čvorovi su žlezde u obliku pasulja koje su grupisane po celom telu, uključujući vrat, pazuhe i prepone. Oni drže bela krvna zrnca, koja se oslobađaju za borbu protiv infekcija i bolesti.

Otečeni ili osetljivi limfni čvorovi mogu biti znak da se vaše telo bori sa bolešću. Ova bolest može biti nešto poput prehlade ili upale grla. Ali promene u limfnim čvorovima mogu biti znak nečeg ozbiljnijeg, kao što je rak.

Otečene limfne čvorove koji se ne vrate u normalu za 3 do 4 nedelje treba da vidi lekar ili drugi zdravstveni radnik.

 

5. Simptomi raka – promene urina

Inkontinencija i druge promene urina mogu se razviti kako starite. Međutim, određeni simptomi mogu ukazivati na rak prostate. Rak prostate je najčešći kod muškaraca starijih od 60 godina.

Uobičajeni urinarni simptomi uključuju:

• curenje urina
• inkontinencija
• nemogućnost mokrenja uprkos nagonima za odlazak
• odloženo mokrenje
• naprezanje tokom mokrenja

Preporučuje se da muškarci koji su pod visokim rizikom treba da razgovaraju sa lekarom o opcijama za skrining na rak prostate redovno počevši od 40 do 45 godina.

 

6. Krv u urinu

Ako imate krv u urinu, ne biste to trebali zanemariti. Ovo je čest simptom raka bešike. Ova vrsta raka je češća kod sadašnjih i bivših pušača. Upala prostate (prostatitis), rak prostate i infekcije urinarnog trakta takođe mogu izazvati krv u urinu.

Rani rak prostate takođe može izazvati krv u semenu.

 

7. Poteškoće pri gutanju

Poteškoće pri gutanju mogu biti uzrokovane stanjima kao što su bol u grlu ili oštećenje grla usled refluksa kiseline i gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB).

Ali teškoće pri gutanju, koje se nazivaju i disfagija, takođe mogu biti rani simptom raka grla, raka jednjaka ili raka želuca.

 

8. Uporna žgaravica

Redovna žgaravica je više od znaka da morate da jedete ranije uveče ili da promenite ono što vam je na tanjiru. To može biti indikacija da nešto nije u redu sa vašim stomakom ili grlom.

Iako žgaravica može biti uzrokovana hranom koju jedete, kao što je začinjena hrana, hrana sa visokim sadržajem masti ili čak gazirana pića, uporna žgaravica može biti zabrinjavajući simptom. Na primer, stalna iritacija može dovesti do upale i iritacije u jednjaku. Retko, ova šteta može da vas učini podložnijim raku grla ili jednjaka.

 

9. Stalni bol u leđima

Bol u leđima je čest uzrok invaliditeta, ali malo muškaraca shvata da to može biti simptom raka. Simptomi raka se možda neće pokazati dok se ne proširi na druge delove vašeg tela, kao što su kosti vaše kičme. Na primer, rak prostate je posebno sklon širenju na kosti i može izazvati ove simptome u vašim kukovima i donjem delu leđa.

Za razliku od povremenih bolova u mišićima, rak kosti izaziva osetljivost i nelagodnost u vašim kostima.

 

10. Promene u ustima

Ljudi koji puše ili žvaću duvan imaju veći rizik od raka usne šupljine. Rani simptomi raka u ustima mogu se lako prevideti, ali bi trebalo da budu signal da ih pregleda lekar.

Bele, crvene, sive ili žute mrlje unutar usta ili na usnama mogu biti simptom kanceroznih promena.

Čirevi ili afte koje traju duže od nekoliko nedelja ili ne reaguju na lečenje takođe mogu biti simptom raka u ustima.

 

11. Neobičan kašalj

Kašalj nije isključivo za pušače ili ljude sa prehladom ili alergijama. Uporni kašalj je rani simptom raka pluća. Ako nemate druge povezane simptome, kao što su začepljen nos ili groznica, kašalj verovatno nije posledica virusa ili infekcije.

Kašljanje praćeno krvavom sluzom takođe je povezano sa rakom pluća kod muškaraca.

 

12. Depresija

Možda nećete povezati depresiju ili osećanje tuge i usamljenosti sa dijagnozom raka, ali u retkim slučajevima to može biti znak bolesti. Izveštaj iz 2018. otkrio je da je „odnos depresija-pre dijagnoze“ preovlađujući među ljudima sa dijagnozom raka pankreasa. Ovo je posebno vredno pažnje, jer rak pankreasa obično izaziva simptome tek nakon što je uznapredovao.

Ljudi koji imaju novu ili veću depresiju, zajedno sa simptomima kao što su bol u stomaku, umor ili mučnina, treba da prijave čitav niz simptoma lekaru ili drugom zdravstvenom radniku. Fizički simptomi možda nisu jedini rani znaci raka.

 

13. Kvržice testisa

Rak testisa kod muškaraca je ređi od raka prostate, pluća i debelog creva. Ipak, ne biste trebali zanemariti rane simptome. Kvržice u testisima su simptomi raka testisa.

Doktori traže ove kvržice tokom provera zdravlja. Za najranije otkrivanje, trebalo bi da proveravate da li postoje grudvice  jednom mesečno.

 

14. Preterani zamor

Umor može biti povezan sa brojnim hroničnim bolestima i zdravstvenim stanjima. Preterani umor je način na koji vam telo govori da nešto jednostavno nije u redu. Kako ćelije raka rastu i razmnožavaju se, vaše telo može početi da se oseća iscrpljeno.

Umor je čest simptom različitih karcinoma. Posetite lekara ili drugog zdravstvenog radnika ako imate preterani umor koji ne nestaje nakon dobrog sna.

 

15. Groznica

Groznica je obično znak da se vaše telo bori protiv infekcije. U većini slučajeva će nestati sa lečenjem.

Ali ako lečenje ne funkcioniše ili groznica traje bez objašnjenja, to može biti znak leukemije, limfoma ili drugog raka krvi.

Isto tako, ako osoba sa rakom ima upornu temperaturu, to može biti znak da se rak širi.

 

16. Neobjašnjivi gubitak težine

Kako starite postaje sve teže održavati umerenu težinu, tako da gubitak težine možete smatrati pozitivnom stvari. Ali nagli i neobjašnjivi gubitak težine može ukazivati na ozbiljan zdravstveni problem, uključujući skoro svaku vrstu raka.

Ako brzo smršate bez promene ishrane ili koliko vežbate, razgovarajte o tome sa lekarom ili drugim zdravstvenim radnikom.

 

17. Kvržice u grudima

Rak dojke nije isključivo za žene. Muškarci takođe moraju biti na oprezu i proveriti da li postoje sumnjive kvržice u predelu grudi. Ovo je najraniji simptom raka dojke koji se može otkriti kod muškaraca. Odmah pozovite doktora radi testiranja ako primetite kvržicu.

Geni mogu igrati ulogu u muškom karcinomu dojke, ali se ova vrsta raka može pojaviti i zbog izlaganja zračenju ili visokog nivoa estrogena. Kvržice u grudima se najčešće nalaze kod muškaraca u 60-im godinama.

 

Simptomi uznapredovalog raka kod muškaraca

Mnogi kanceri kod muškaraca izazivaju suptilne simptome. Tek kada je rak narastao ili se proširio, drugi simptomi počinju da signaliziraju potencijalne probleme. Ovi simptomi uznapredovalog raka kod muškaraca mogu uključivati:

• Bol u kostima: Rak koji se širi na kosti može izazvati bol. Na primer, rak prostate se može proširiti na kosti u leđima ili kukovima.
• Kratkoća daha: Bol u grudima, otežano disanje ili piskanje mogu biti znaci da su vaša pluća pogođena rakom. Tumori mogu ometati rad pluća. Oni takođe mogu blokirati protok vazduha u i iz pluća.
• Žutica: Rak koji se proširio na jetru može izazvati žutilo kože i očiju.
• Glavobolja ili vrtoglavica: Kada se rak proširi na mozak, možete doživeti promene u nervnom sistemu. Ove promene mogu uključivati glavobolju, vrtoglavicu, slabost ili utrnulost udova, probleme sa ravnotežom i napade.

Preuzmi vođstvo

Mnoge vrste raka je teško otkriti u najranijim fazama, ali neki mogu izazvati primetne razlike. Poznavanje najčešćih simptoma raka je od vitalnog značaja za dobijanje brze dijagnoze. Ipak, tačni znaci i simptomi raka mogu varirati. Kao pravilo, uvek treba da posetite lekara ili drugog zdravstvenog radnika ako sumnjate da nešto nije u redu.

Pregled celog tela ili sistematski pregled ljudi često ne rade i nalaze izgovore da ne zakažu godišnji pregled. Ovo nije novo i svi se većinu vremena ponašaju na isti način jer ljudi ne shvataju vrednost dobrog zdravlja dok se ne razbole.

U našim životima susrećemo se sa bezbroj situacija koje nas dovode u okolnosti koje nas teraju da posetimo lekara, bilo da se radi o gubitku težine, gojaznosti ili bilo kom sumnjivom tumoru. Ali teško da razumemo da nas redovni zdravstveni pregled može mnogo spasiti od neočekivane teške zdravstvene krize.

 

Šta podrazumeva pregled celog tela?

Celokupni pregled tela je neka vrsta rutinskog testa koji obavlja lekar kako bi procenio opšte zdravlje osobe. Kroz niz testova koji su uključeni u kompletan pregled tela, osoba može lako da shvati koliko je njenom telu potrebna pažnja. Kompletan pregled tela uključuje medicinsku istoriju osobe, prethodne ili trenutne medicinske testove i bolesti, lekove, operacije, način života i druge relevantne informacije.

 

Šta sadrži pregled celog tela?

Celokupni pregled tela je suštinski paket koji obuhvata sledeće testove za praćenje i pregled ukupnog zdravlja osobe:

Fizička procena celog tela, analiza urina, kompletna krvna slika, praćenje krvnog pritiska i glukoze u krvi i specifični dijagnostički laboratorijski testovi koji su neophodni za skrining opšteg zdravlja, ali oni mogu da variraju od osobe do osobe u zavisnosti od zdravstvenog stanja i starosti ili pola. U nekim situacijama, moguće je da lekar može preporučiti dodatne testove poput rendgenskih snimaka ili CT skeniranja.

Za mnoge ljude danas je od vitalnog značaja da vode računa o svom zdravlju, posebno u urbanim sredinama. Pošto imaju neobičniji način života, što se može odraziti na mnogo načina ako se ne shvati ozbiljno. Loše navike, ishrana, nedostatak vremena, stalno sedenje bez fizičke aktivnosti i tako dalje čine naše telo podložnijim bolestima.

Nekoliko faktora rizika koji mogu uništiti zdravlje su:

• Stacionarni način života
• Upotreba duvana
• Prekomerno konzumiranje alkohola
• Gojaznost
• Nezdrava hrana

Neophodno je posetiti lekara na rutinski fizički pregled jednom godišnje.

 

7 ubedljivih razloga da se odlučite za kompletan pregled tela

1. Spašava život:

Neznanje je blaženstvo, ali ne za naše zdravlje. Godišnji pregled celog tela sa razlogom je pod preventivom. Glavni cilj iza toga je da vas spasi od najgorih bolesti i njihovih ishoda.

2. Čini nas više informisanim:

Kako starimo, učestalost poseta bolnici eskalira. Dakle, umesto da čekamo da nas bolest iznenada pogodi, bilo bi bolje da imamo potpuni pregled tela na godišnjem nivou kako bismo sprečili takve nepredviđene događaje. Bolest ne vidi starost jer može da napadne u bilo kom trenutku. To nas čini više informisanim o našim zdravstvenim uslovima i uključenim faktorima rizika.

3. Rano otkrivanje pomaže:

Celokupni pregled tela omogućava lekaru da otkrije znake bolesti u realnom vremenu, kojih često nismo svesni. Takav godišnji potpuni pregled može dijagnostikovati teške bolesti opasne po život ili sprečiti rizik od takvih bolesti pre nego što se pogoršaju.

4. Nudi brz oporavak:

Kao što znamo, neke bolesti ne pokazuju izražene simptome, ali se postepeno akumuliraju pre pojave vidljivih znakova. Ovde, godišnji pregled celog tela pomaže u ranom otkrivanju i pravilnom lečenju, zajedno sa brzim oporavkom. Na primer, rak u prvom stadijumu nudi više šansi za preživljavanje i brzi oporavak od poslednjeg stadijuma, ako se rano otkrije.

5. Prati opšte zdravlje:

Zdravlje nikada ne treba ugroziti. Biti zdrav ne znači da se on ili ona nikada neće razboleti. Jer u vreme COVID-19, sada je sve važnije da brinemo o svom zdravlju i dobrobiti naših najmilijih, kao i drugih. Godišnji pregled celog tela prati naše opšte zdravlje, uključujući svaki deo tela, i održava bezbednu zonu oko nas.

6. Smanjuje troškove zdravstvene zaštite:

Teške i doživotne bolesti mogu zagorčati život i iscrpiti ga kontinuiranim skupim tretmanima, lekovima, operacijama i čestim hospitalizacijama. Jedini razlog je što se bolest nije mogla otkriti na vreme. Dakle, na ovaj način, godišnji pregled celog tela smanjuje troškove zdravstvene zaštite i čini život manje opterećujućim i sigurnijim. Dugoročno štedi finansije jer smanjuje rizik od operacija, hroničnih bolesti i hospitalizacije.

7. Produžava životni vek:

Celokupni pregled tela pomaže u ranom otkrivanju bolesti, smanjujući rizik od daljih komplikacija kao što su rak, bolest jetre, bubrega ili srca. Kada se osobi dijagnostikuje u ranoj fazi, finansijski teret takođe postaje manje zabrinjavajući. Rano otkrivanje i lečenje godišnjim pregledom celog tela poboljšava dugoročno zdravlje, kao i očekivani životni vek. Prati sve znake neobičnog zdravlja i čini ljude svesnijim potrebe za usvajanjem zdravog načina života i navika.

 

Kome će možda trebati sistematski pregled?

Svakome će možda trebati redovni pregled celog tela zbog hroničnih bolesti kao što su reumatoidni artritis, dijabetes, bolesti srca, bolesti bubrega i još mnogo toga.

Ako je neko imao rak, da mu vrati zdravlje i kvalitet života.
Ako neko oseća neobične znakove i simptome kao što su otežano disanje, česta dijareja, urinarna inkontinencija ili uporan kašalj, itd.,
Kada je potrebna operacija,
Ako je neko stariji od 50 godina (i muško i žensko),
Starijim ljudima je takođe potreban pregled celog tela jer su skloniji da se lako razbole.
Da bi se izbegli neočekivani zdravstveni problemi, ljudima svih uzrasta, uključujući decu, možda će biti potreban pregled celog tela.
Uvek je od suštinske važnosti da ostanete zdravi i dajete prednost zdravlju tako što ćete obaviti skrining celog tela da biste postavili čvrstu osnovu.

Svrha godišnjeg pregleda celog tela je da se postavi merilo za dosledan način dobrog zdravlja. Rešava vaš način života i poboljšava kvalitet života. Sve što održavate ide daleko. Ovo važi i za vaše zdravlje.

 

Zakažite Vaš sistematski pregled.

 

Zdravlje tokom trudnoće predstavlja brigu o sebi i ona nikada nije bila važnija. Evo kako da očuvate sebe i svoju bebu što je moguće zdravijim.

 

Prenatalna zdravstvena zaštita

Zdravlje tokom trudnoće je i redovna prenatalna nega. Ako mislite da ste trudni, pozovite svog lekara da zakaže svoj prvi prenatalni pregled. Mnogi zdravstveni radnici, međutim, neće zakazati prvu posetu pre 8 nedelja trudnoće, osim ako ne postoji problem.

Prilikom ove prve posete, vaš zdravstveni radnik će verovatno uraditi test na trudnoću i utvrditi koliko nedelja ste trudni na osnovu fizičkog pregleda i datuma vaše poslednje menstruacije. On ili ona će takođe koristiti ove informacije da predvide datum vašeg porođaja (ultrazvuk koji je urađen kasnije tokom trudnoće će pomoći da se potvrdi taj datum).

Ako ste zdravi i nema komplikovanih faktora rizika, većina zdravstvenih radnika će želeti da vas vidi:

-svake 4 nedelje do 28. nedelje trudnoće
-zatim svake 2 nedelje do 36. nedelje
-zatim jednom nedeljno do porodjaja

Tokom vaše trudnoće, vaš zdravstveni radnik će proveravati vašu težinu i krvni pritisak, dok će takođe proveravati rast i razvoj vaše bebe (radeći stvari kao što su osećanje stomaka, slušanje otkucaja srca fetusa počevši od drugog tromesečja i merenje vašeg stomaka) . Tokom perioda trudnoće, takođe ćete imati prenatalne testove, uključujući testove krvi, urina i grlića materice, i verovatno najmanje jedan ultrazvuk.

Kada birate zdravstvenog radnika koji će vas savetovati i lečiti tokom trudnoće, vaše opcije uključuju:

-akušeri/ginekolozi (poznati i kao OB/ginekolozi): lekari specijalizovani za trudnoću i porođaj, kao i zdravstvenu zaštitu žena
-porodični lekari: lekari koji pružaju niz usluga za pacijente svih uzrasta — u nekim slučajevima to uključuje akušersku negu
-sertifikovane medicinske sestre-babice: medicinske sestre napredne prakse specijalizovane za potrebe zdravstvene zaštite žena, uključujući prenatalnu negu, porođaj i postporođajnu negu za nekomplikovane trudnoće. Postoje i druge vrste babica, ali trebalo bi da tražite neku sa formalnom obukom koja je sertifikovana na terenu.

Bilo koji od ovih je dobar izbor ako ste zdravi i nema razloga da očekujete komplikacije tokom trudnoće i porođaja. Međutim, medicinske sestre-babice moraju da imaju na raspolaganju lekara za porođaj u slučaju da se pojavi neočekivani problem ili je potreban carski rez (C-rez).

 

Zdravlje tokom trudnoće – ishrana i suplementi

Sada kada jedete za dvoje (ili više!), nije vreme da smanjite kalorije ili idete na dijetu. U stvari, upravo je suprotno – potrebno vam je oko 300 dodatnih kalorija dnevno, posebno kasnije u trudnoći kada vaša beba brzo raste. Ako ste veoma mršavi, veoma aktivni, biće vam potrebno još više. Ali ako imate višak kilograma, vaš zdravstveni radnik vam može savetovati da unosite manje dodatnih kalorija.

Zdrava ishrana je uvek važna, ali posebno kada ste trudni. Dakle, uverite se da vaše kalorije potiču iz hranljive hrane koja će doprineti rastu i razvoju vaše bebe.

Pokušajte da održite dobro izbalansiranu ishranu koja uključuje smernice za ishranu, uključujući:

-nemasno meso
-voće
-povrće
-hlebovi od celog zrna
-mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti

Ako jedete zdravu, uravnoteženu ishranu, veća je verovatnoća da ćete dobiti hranljive materije koje su vam potrebne. Ali biće vam potrebno više esencijalnih hranljivih materija (naročito kalcijuma, gvožđa i folne kiseline) nego pre nego što ste zatrudnjeli. Vaš zdravstveni radnik će vam propisati prenatalne vitamine kako biste bili sigurni da i vi i vaša beba koja raste.

Ali uzimanje prenatalnih vitamina ne znači da možete jesti ishranu kojoj nedostaju hranljive materije. Važno je zapamtiti da i dalje morate dobro jesti dok ste trudni. Prenatalni vitamini su namenjeni da dopune vašu ishranu i nisu zamišljeni da budu vaš jedini izvor preko potrebnih hranljivih materija.

 

Kalcijum

Većina žena od 19 i više godina – uključujući i one koje su trudne – ne dobijaju često 1.000 mg kalcijuma dnevno koliko se preporučuje. Pošto su potrebe vaše bebe za kalcijumom velike, trebalo bi da povećate potrošnju kalcijuma da biste sprečili gubitak kalcijuma iz sopstvenih kostiju. Vaš lekar će vam takođe verovatno prepisati prenatalne vitamine, koji mogu sadržati malo dodatnog kalcijuma.

Dobri izvori kalcijuma su:

-mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti, uključujući mleko, pasterizovani sir i jogurt
-proizvodi obogaćeni kalcijumom, uključujući sok od pomorandže, sojino mleko i žitarice
-tamnozeleno povrće uključujući spanać, kelj i brokoli
-tofu
-suvi pasulj
-bademi

 

Gvožđe

Trudnicama je potrebno oko 30 mg gvožđa svaki dan. Zašto? Pošto je gvožđe potrebno za stvaranje hemoglobina, komponente crvenih krvnih zrnaca koja nosi kiseonik. Crvena krvna zrnca kruže po celom telu da isporuče kiseonik svim njegovim ćelijama.

Bez dovoljno gvožđa, telo ne može da proizvede dovoljno crvenih krvnih zrnaca, a tkiva i organi tela neće dobiti kiseonik koji im je potreban za dobro funkcionisanje. Zato je posebno važno za trudnice da unose dovoljno gvožđa u svoju svakodnevnu ishranu — za sebe i svoje bebe koje rastu.

Iako se hranljivi sastojak može naći u različitim vrstama hrane, telo lakše apsorbuje gvožđe iz mesnih izvora nego gvožđe koje se nalazi u biljnoj hrani. Hrana bogata gvožđem uključuje:

-crveno meso
-tamna živina
-losos
-jaja
-tofu
-obogaćena zrna
-sušeni pasulj i grašak
-sušeno voće
-tamno lisnato zeleno povrće
-crna melasa
-žitarice za doručak obogaćene gvožđem

 

Folna kiselina

Dakle, zašto je folna kiselina toliko važna? Studije su pokazale da uzimanje suplemenata folne kiseline 1 mesec pre i tokom prva 3 meseca trudnoće smanjuje rizik od defekata neuralne cevi.

Neuralna cev – formirana tokom prvih nekoliko nedelja trudnoće, verovatno pre nego što žena uopšte sazna da je trudna – nastavlja da postane bebin mozak i kičmena moždina u razvoju. Kada se neuralna cev ne formira pravilno, rezultat je defekt neuralne cevi kao što je spina bifida.

Opet, vaš lekar može da vam prepiše prenatalni vitamin koji sadrži pravu količinu folne kiseline. Neki zdravstveni radnici čak preporučuju uzimanje dodatnog dodatka folne kiseline, posebno ako je žena ranije imala dete sa defektom neuralne cevi.

Ako kupujete dodatak bez recepta, zapamtite da većina multivitamina sadrži folnu kiselinu, ali nemaju svi dovoljno da zadovolje nutritivne potrebe trudnica. Dakle, obavezno pažljivo proverite etikete pre nego što ih izaberete i proverite kod svog lekara.

 

Zdravlje tokom trudnoće – unos tečnosti

Važno je piti puno tečnosti, posebno vode, tokom trudnoće. Volumen krvi kod žene se dramatično povećava tokom trudnoće, a pijenje dovoljno vode svakog dana može pomoći u sprečavanju uobičajenih problema kao što su dehidracija i zatvor.

 

Vežbanje

Američko ministarstvo zdravlja i socijalnih službi preporučuje najmanje 150 minuta (to je 2 sata i 30 minuta) aerobne aktivnosti umerenog intenziteta svake nedelje ako već niste visoko aktivni ili se bavite aktivnošću snažnog intenziteta.

Ako ste veoma aktivni ili ste radili intenzivne aerobne aktivnosti pre trudnoće, možda ćete moći da nastavite sa vežbama, sve dok vam lekar kaže da je to bezbedno. Pre nego što započnete – ili nastavite – bilo koju rutinu vežbanja, razgovarajte sa svojim lekarom.

Pokazalo se da je vežbanje tokom trudnoće veoma korisno. Redovna vežba može pomoći:

-sprečiti višak kilograma
-smanjiti probleme vezane za trudnoću, poput bolova u leđima, otoka i zatvora
-poboljšati san
-povećati energiju
-podići raspoloženje
-pripremite svoje telo za porodjaj
-skrati vreme oporavka nakon porođaja

Vežbe sa malim uticajem, umerenog intenziteta (kao što su hodanje i plivanje) su odličan izbor. Takođe možete isprobati časove joge ili pilatesa, video snimke ili aplikacije za vežbanje koje su prilagođene trudnoći. Oni su malog uticaja i rade na snazi, fleksibilnosti i opuštanju.

Ali trebalo bi da ograničite aerobik sa velikim uticajem i izbegavate sportove i aktivnosti koje predstavljaju rizik od pada ili povrede stomaka. To uključuje kontaktne sportove, skijanje, ronjenje i jahanje.

Takođe je važno da budete svesni kako se vaše telo menja. Tokom trudnoće, vaše telo proizvodi hormon poznat kao relaksin. Veruje se da pomaže u pripremi pubičnog područja i grlića materice za porođaj. Relaksin opušta ligamente u vašem telu, čineći vas manje stabilnim i sklonijim povredama.

Dakle, lako je da se pretera, posebno zglobove u karlici, donjem delu leđa i kolenima. Takođe, vaš centar gravitacije se pomera kako vaša trudnoća napreduje, tako da možete da se osećate van ravnoteže i da postoji rizik od pada. Imajte ovo na umu kada birate aktivnost i ne preterujte.

Koju god vrstu vežbe da izaberete, vodite računa da pravite puno pauza i pijete puno tečnosti. Usporite ili prestanite ako se zadišete ili se osećate neprijatno. Ako imate bilo kakvih pitanja o bavljenju sportom ili aktivnostima tokom trudnoće, razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnicima.

 

Zdravlje tokom trudnoće – spavanje

Važno je da dovoljno spavate tokom trudnoće. Verovatno ćete se osećati umornije nego inače. A kako vaša beba bude veća, biće teže pronaći udoban položaj kada pokušavate da zaspite.

Ležanje na boku sa savijenim kolenima verovatno će biti najudobniji položaj tokom trudnoće. Takođe olakšava rad vašeg srca jer sprečava da težina bebe vrši pritisak na velike krvne sudove koji prenose krv do i od vašeg srca i stopala i nogu. Ležanje na boku takođe može pomoći u sprečavanju ili smanjenju proširenih vena, hemoroida i otoka na nogama.

Neki lekari posebno preporučuju trudnicama da spavaju na levoj strani. Pošto se jedan od tih velikih krvnih sudova nalazi na desnoj strani vašeg stomaka, ležanje na levoj strani pomaže da se materica odmakne od njega. Ležanje na levoj strani pomaže protok krvi do placente, a samim tim i do vaše bebe.

Pitajte šta preporučuje vaš zdravstveni radnik. U većini slučajeva, ležanje na obe strane trebalo bi da uradi trik i da vam pomogne da skinete pritisak sa leđa. Za udobniji položaj odmora u svakom slučaju, postavite jastuke između nogu, iza leđa i ispod stomaka.

 

Neke stvari koje treba izbegavati

Kada ste trudni, ono što ne unosite u svoje telo (ili čemu ne izlažete svoje telo) je skoro jednako važno kao i ono što radite. Evo nekih stvari koje treba izbegavati:

 

Alkohol

Iako može izgledati bezazleno popiti čašu vina za večerom ili kriglu piva sa prijateljima, niko nije odredio koja je „bezbedna količina“ alkohola za konzumiranje tokom trudnoće. Jedan od najčešćih poznatih uzroka mentalnih i fizičkih urođenih mana, alkohol može izazvati ozbiljne abnormalnosti u fetusu u razvoju.

Alkohol se lako prenosi na bebu, koja je manje opremljena da eliminiše alkohol od majke. To znači da nerođena beba ima tendenciju da razvije visoku koncentraciju alkohola, koji ostaje u bebinom sistemu duže nego što bi bio u majčinom. A umereni unos alkohola, kao i periodično opijanje, mogu oštetiti nervni sistem bebe u razvoju.

Ako ste popili piće ili dva pre nego što ste znali da ste trudni (kao što to čine mnoge žene), ne brinite previše o tome. Ali najbolje je da uopšte ne pijete alkohol do kraja trudnoće.

 

Nikotin

Trudnice koje puše prenose nikotin i ugljen monoksid svojim bebama koje rastu. Rizici ovoga uključuju:

-nedonoščad
-niska telesna težina na rođenju
-sindrom iznenadne smrti novorođenčadi (SIDS)
-astma i drugi respiratorni problemi kod deteta

Ako pušite, rođenje bebe može biti motivacija koju trebate da prestanete. Razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnicima o opcijama za odbacivanje navike.

 

Kofein

Visoka konzumacija kofeina povezana je sa povećanim rizikom od pobačaja, tako da je verovatno mudro ograničiti ili čak izbeći kofein u potpunosti ako možete.

Evo kako možete da počnete:

-Smanjite potrošnju na jednu ili dve šolje dnevno.
-Postepeno smanjite količinu kofeina koju dobijate kombinovanjem kafe bez kofeina sa običnom kafom.
-Na kraju pokušajte da u potpunosti isključite uobičajenu kafu.

I zapamtite da kofein nije ograničen samo na kafu. Mnogi čajevi, kola i druga bezalkoholna pića sadrže kofein. Pokušajte da pređete na proizvode bez kofeina (koji možda i dalje imaju malo kofeina, ali u mnogo manjim količinama) ili alternative bez kofeina.

Ako se pitate da li je čokolada, koja takođe sadrži kofein, zabrinjavajuća, dobra vest je da je možete jesti u umerenim količinama. Dok prosečna čokoladica ima od 5 do 30 miligrama kofeina, u šoljici kuvane kafe ima 95 do 135 miligrama. Dakle, male količine čokolade su dobre.

 

Namirnice kojih želite da se klonite uključuju:

-meki, nepasterizovani sirevi (često se reklamiraju kao „sveži“) kao što su feta, kozji, bri, kamember i plavi sir
-nepasterizovano mleko, sokovi i jabukovača
-sirova jaja ili hranu koja sadrži sirova jaja, uključujući mousse, tiramisu, sirovo testo za kolače, domaći sladoled i Cezar preliv (iako neki brendovi preliva koji se kupuju u prodavnici možda ne sadrže sirova jaja)
-sirovo ili nedovoljno kuvano meso, riba (suši) ili školjke
-prerađeno meso kao što su viršle i delikatese (osim ako se ponovo zagrevaju do pare)

Takođe, iako riba i školjke mogu biti izuzetno zdrav deo vaše ishrane u trudnoći (sadrže korisne omega-3 masne kiseline i imaju mnogo proteina i malo zasićenih masti), trebalo bi da izbegavate da jedete:

-ajkula
-sabljarka
-kraljevska skuša
-crepish
-odrezak od tunjevine (bigeie ili ahi)
-marlin
-narandžasta gruba

Ove vrste ribe mogu sadržati visok nivo žive, što može da ošteti mozak fetusa u razvoju. Kada birate morske plodove, ograničite ukupnu količinu na otprilike dva obroka. Takođe, ako volite tunjevinu u konzervi, obratite pažnju na vrstu u konzervi. Laka tunjevina u konzervi uglavnom sadrži manje ribe i može se jesti dva puta nedeljno. Ali albacore/bela tuna sadrži veću ribu i treba je jesti samo jednom nedeljno.

 

Lekovi bez recepta i lekovi na recept

Čak i uobičajeni lekovi bez recepta koji su generalno bezbedni mogu se smatrati zabranjenim tokom trudnoće zbog njihovog potencijalnog uticaja na bebu. I neki lekovi koji se izdaju na recept mogu takođe oštetiti fetus u razvoju.

Da biste bili sigurni da ne uzimate ništa što bi moglo biti štetno za vašu bebu:

Pitajte svog lekara koji lekovi – i bez recepta i na recept – su bezbedni za uzimanje tokom trudnoće.
Razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnicima o svim lekovima na recept koje uzimate.
Obavestite sve svoje zdravstvene radnike da ste trudni kako bi to imali na umu kada preporučuju ili prepisuju bilo koji lek.
Takođe ne zaboravite da razgovarate o prirodnim lekovima, suplementima i vitaminima.
Ako vam je propisan lek pre nego što ste zatrudnjeli zbog bolesti, bolesti ili stanja koje još uvek imate, razgovarajte sa svojim lekarom koji vam može pomoći da odmerite potencijalne koristi i rizike od nastavka prepisivanja recepta.

Ako se razbolite (npr. od prehlade) ili imate simptome koji vam uzrokuju nelagodnost ili bol (kao što su glavobolja ili bol u leđima), razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnikom o lekovima koje možete da uzimate i alternativnim načinima koji će vam pomoći da se osećate bolje bez lekova.

 

Od prve nedelje trudnoće važno je da se brinete o sebi kako biste mogli da brinete o svojoj bebi. Iako morate da preduzmete neke mere predostrožnosti i uvek budete svesni kako ono što radite – a šta ne radite – može uticati na vašu bebu, mnoge žene kažu da se nikada nisu osećale zdravije nego tokom trudnoće.

 

Artritis predstvalja zapaljenje zglobova, ali se termin koristi za opisivanje više od 100 stanja koja utiču na zglobove, tkiva koja okružuju zglob i druga vezivna tkiva. Uzroci artritisa variraju u zavisnosti od vrste.

Najčešći oblik artritisa je osteoartritis. Drugi uobičajeni tipovi reumatskih stanja uključuju giht i reumatoidni artritis (RA).

Češći je među odraslima starijim od 65 godina. Međutim, može uticati na ljude svih uzrasta, uključujući i decu.

Ovaj članak govori o različitim tipovima artritisa, šta ga uzrokuje i mogućim tretmanima.

 

Šta je artritis?

Artritis se odnosi na više od 100 reumatskih bolesti i stanja koja utiču na zglobove. Ova stanja obično uključuju bol, bol, ukočenost i oticanje u i oko jednog ili više zglobova.

Reč „artritis“ znači „zapaljenje zglobova“. Međutim, zapaljenje može uticati i na tetive i ligamente koji okružuju zglob. Simptomi se mogu razviti postepeno ili iznenada i mogu umanjiti sposobnost osobe da obavlja svakodnevne zadatke.

 

Vrste artritisa

Postoji više od 100 vrsta artritisa. Generalno, artritis se može podeliti u sledeće kategorije:

 

Inflamatorni artritis

Upala je normalan deo procesa zarastanja tela. Ima tendenciju da se javlja kao odbrana od virusa i bakterija ili kao odgovor na povrede kao što su opekotine. Međutim, kod inflamatornog artritisa, zapaljenje se javlja kod ljudi bez očiglednog razloga.

Inflamatorni artritis karakteriše štetna upala koja se ne javlja kao normalna reakcija na povredu ili infekciju. Ova vrsta upale je beskorisna i umesto toga uzrokuje oštećenje zahvaćenih zglobova, što rezultira bolom, ukočenošću i otokom.

Inflamatorni artritis može zahvatiti nekoliko zglobova, a zapaljenje može oštetiti površinu zglobova, a takođe i osnovnu kost.

Primeri inflamatornog artritisa uključuju:

RA
reaktivni artritis
ankilozni spondilitis
psorijatični artritis
Degenerativni ili mehanički artritis
Degenerativni ili mehanički artritis odnosi se na grupu stanja koja uglavnom uključuju oštećenje hrskavice koja pokriva krajeve kostiju.

Glavni zadatak glatke, klizave hrskavice je da pomogne zglobovima da klize i glatko se kreću. Ova vrsta artritisa uzrokuje da hrskavica postane tanja i grublja.

Da bi nadoknadio gubitak hrskavice i promene u funkciji zglobova, telo počinje da preoblikuje kost u pokušaju da povrati stabilnost. Ovo može izazvati razvoj neželjenih koštanih izraslina, nazvanih osteofiti. Zglob može postati deformisan. Ovo stanje se obično naziva osteoartritis.

Osteoartritis takođe može biti posledica prethodnog oštećenja zgloba kao što je prelom ili prethodna upala u zglobu.

 

Bolest vezivnog tkiva (CTD)

Vezivna tkiva podržavaju, vezuju zajedno ili razdvajaju druga telesna tkiva i organe. Oni uključuju tetive, ligamente i hrskavicu.

CTD uključuje bol u zglobovima i upalu. Upala se takođe može javiti u drugim tkivima, uključujući kožu, mišiće, pluća i bubrege. Ovo može dovesti do različitih simptoma osim bolnih zglobova i može zahtevati konsultacije sa više različitih specijalista.

Primeri CTD uključuju:

SLE, ili lupus
skleroderma, ili sistemska skleroza
dermatomiozitis
Sjogren’s
Infektivni artritis
Bakterija, virus ili gljivica koja uđe u zglob ponekad može izazvati upalu.

Organizmi koji mogu zaraziti zglobove uključuju:

-salmonele i šigele, koje se šire trovanjem hranom ili kontaminacijom
-hlamidija i gonoreja, koje su polno prenosive bolesti (STD)
-hepatitis C, koji je infekcija krvi u krv koja se može širiti zajedničkim iglama ili transfuzijama.
Lekar može lečiti infekciju zglobova antibioticima ili drugim antimikrobnim lekovima. Međutim, artritis ponekad može postati hroničan, a oštećenje zglobova može biti nepovratno ako infekcija traje neko vreme.

 

Dečiji artritis

Ovo se može odnositi na brojne vrste artritisa. Juvenilni idiopatski artritis (JIA), takođe poznat kao juvenilni reumatoidni artritis (JRA), najčešći je tip.

Artritis u detinjstvu može da izazove trajno oštećenje zglobova i nema leka. Međutim, moguća je remisija, a tokom tog vremena bolest ostaje neaktivna.

Može nastati usled problema sa imunim sistemom.

 

Septični artritis

Septički artritis je zapaljenje zglobova koje je posledica bakterijske ili gljivične infekcije. Obično pogađa koleno i kuk. Obično pogađa 2-6 ljudi na 100.000.

Može se razviti kada se bakterije ili drugi mikroorganizmi koji izazivaju bolesti prošire krvlju do zgloba, ili kada je zglob direktno inficiran mikroorganizmom putem povrede ili operacije.

Bakterije kao što su Staphilococcus, Streptococcus ili Neisseria gonorrhoeae uzrokuju većinu slučajeva akutnog septičkog artritisa. Organizmi kao što su Micobacterium tuberculosis i Candida albicans izazivaju hronični septički artritis. Ovo je manje uobičajeno od akutnog septičkog artritisa.

Sledeći uslovi povećavaju rizik od razvoja septičnog artritisa:

-postojeća bolest ili oštećenje zglobova
-implantati veštačkih zglobova
-bakterijska infekcija na drugim mestima u telu
-prisustvo bakterija u krvi
-hronične bolesti ili bolesti (kao što su dijabetes, RA i bolest srpastih ćelija)
-intravenozno (IV) ili injekciona upotreba droga
-lekovi koji potiskuju imuni sistem
-nedavna povreda zgloba
-nedavna artroskopija zgloba ili druga operacija
-stanja kao što je HIV, koja slabe imunitet
-dijabetesa
-starijeg doba
Septički artritis je hitna reumatološka situacija jer može dovesti do brzog uništenja zglobova. To može biti fatalno.

 

Simptomi artritisa

Simptomi artritisa koji se pojavljuju i način na koji se pojavljuju uveliko variraju, u zavisnosti od vrste.

Mogu se razviti postepeno ili iznenada. Pošto je artritis najčešće hronična bolest, simptomi mogu doći i nestati ili potrajati tokom vremena.

Međutim, svako ko oseti bilo koji od sledeća četiri ključna znaka upozorenja treba da poseti lekara.

-Bol:

Bol od artritisa može biti stalan, ili može doći i otići. Može zahvatiti samo jedan deo ili se osetiti u mnogim delovima tela.

-Otok:

Kod nekih vrsta artritisa, koža iznad zahvaćenog zgloba postaje crvena i otečena i oseća se toplom na dodir.

-Ukočenost:

Ukočenost je tipičan simptom. Kod nekih tipova, ovo je najverovatnije po buđenju ujutro, nakon sedenja za stolom ili nakon dugog sedenja u automobilu. Kod drugih tipova, ukočenost se može javiti nakon vežbanja, ili može biti uporna.

-Poteškoće pri pomeranju zgloba:

Ako je pomeranje zgloba ili ustajanje sa stolice teško ili bolno, to može ukazivati na artritis ili neki drugi problem sa zglobovima.

Pored ovih opštih znakova, određene vrste artritisa mogu izazvati svoje jedinstvene simptome. Na primer, juvenilni RA može izazvati probleme sa očima, uključujući uveitis, iridociklitis ili iritis.

Septični artritis često izaziva groznicu i intenzivan bol u zglobovima. Može postati hitan slučaj ako napreduje do sepse.

 

Lečenje artritisa

Lečenje artritisa ima za cilj kontrolu bola, minimiziranje oštećenja zglobova i poboljšanje ili održavanje funkcije i kvaliteta života. Niz lekova i strategija životnog stila može pomoći u postizanju ovoga i zaštiti zglobova od daljeg oštećenja.

Tačan tretman zavisi od vrste artritisa koji osoba razvija. Može uključivati:

 

Lekovi

Lekovi će zavisiti od vrste artritisa. Često korišćeni lekovi uključuju:

-Analgetici: Oni smanjuju bol. Međutim, oni nemaju uticaja na upale. Primeri uključuju acetaminofen (Tilenol) i tramadol (Ultram).

-Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID): Oni smanjuju i bol i upalu. NSAID-ovi su dostupni za kupovinu bez recepta ili na mreži, uključujući ibuprofen (Advil, Motrin IB) i naproksen natrijum (Aleve). Neki NSAIL su dostupni kao kreme, gelovi ili flasteri, koji se mogu primeniti na određene zglobove.

-Sredstva protiv iritacije: Neke kreme i masti sadrže mentol ili kapsaicin, sastojak koji ljute paprike čini začinjenim. Trljanje njih na kožu preko bolnog zgloba može modulirati signale bola iz zgloba i smanjiti bol.

-Antireumatski lekovi koji modifikuju bolest (DMARDs): Oni se koriste za lečenje RA. DMARD usporavaju ili sprečavaju imuni sistem da napadne zglobove. Primeri uključuju metotreksat (Trekall) i hidroksihlorokin (Plakuenil).

-Biološka sredstva: Ovo su genetski modifikovani lekovi koji ciljaju različite proteinske molekule uključene u imuni odgovor. Primeri uključuju etanercept (Enbrel) i infliksimab (Remicade).

-Kortikosteroidi: prednizon i kortizon smanjuju upalu i potiskuju imuni sistem.

Prirodni lekovi
Zdrava, uravnotežena ishrana, zajedno sa odgovarajućom vežbom i izbegavanjem pušenja i konzumiranja previše alkohola, može pomoći osobama sa artritisom da održe opšte zdravlje i smanje težinu simptoma.

 

Dijeta

Konzumiranje nekih vrsta hrane može pomoći u smanjenju upale.

Sledeće namirnice koje se nalaze u mediteranskoj ishrani mogu obezbediti mnoge hranljive materije koje su dobre za zdravlje zglobova i mogu pomoći u ublažavanju upale zglobova.

-riba
-orasi i semenke
-voće i povrće
-pasulj
-maslinovo ulje
-integralne žitarice
S druge strane, ljudi koji žive sa artritisom treba da izbegavaju ili ograniče jesti prerađenu hranu, hranu koja sadrži dodatni šećer i rafinisane ugljene hidrate. Ove namirnice mogu zapravo pogoršati upalu artritisa.

 

Fizikalna terapija i vežbanje

Lekari će često preporučiti kurs fizikalne terapije kako bi pomogli pacijentima sa artritisom da prevaziđu neke od izazova i da smanje ograničenja mobilnosti.

Oblici fizikalne terapije koji se mogu preporučiti uključuju:

-Fizikalna terapija: specifične vežbe prilagođene stanju i individualnim potrebama, ponekad u kombinaciji sa tretmanima za ublažavanje bolova kao što su led ili topli oblozi i masaža.

-Radna terapija: praktični saveti o obavljanju svakodnevnih zadataka, izboru specijalizovanih pomagala i opreme, zaštiti zglobova od daljeg oštećenja i upravljanju umorom
Pored toga, iako osobe sa artritisom mogu doživeti kratkoročno povećanje bola kada prvi počnu da vežbaju, nastavak fizičke aktivnosti može efikasno da smanji dugotrajne simptome.

Ljudi sa artritisom mogu sami ili sa prijateljima da učestvuju u fizičkoj aktivnosti pogodnoj za zglobove. Kako mnogi ljudi sa artritisom imaju druga stanja, kao što su bolesti srca, važno je odabrati odgovarajuće aktivnosti.

Fizičke aktivnosti pogodne za zglobove koje su prikladne za odrasle sa artritisom i srčanim oboljenjima uključuju:

-hodanje
-plivanje
-biciklizam
Zdravstveni radnik može vam pomoći da pronađete načine da živite zdravim načinom života i imate bolji kvalitet života.

 

Hirurgija

U zavisnosti od vrste artritisa koju osoba ima, mogu biti potrebni različiti hirurški tretmani na zahvaćenim zglobovima. To može zavisiti od stepena simptoma neke osobe i da li su drugi tretmani bili uspešni.

Opcije operacije za artritis uključuju:

-sinovektomija
-totalna zamena zgloba (TJR)
-osteotomija
-spajanje zglobova

Detoks tela tj organizma obično podrazumeva pridržavanje određene dijete ili korišćenje posebnih proizvoda za koje se tvrdi da oslobađaju vaše telo toksina, čime se poboljšava zdravlje i podstiče gubitak težine.

Vaše telo je zapravo dobro opremljeno da eliminiše toksine i ne zahteva posebne dijete ili skupe dodatke da bi to uradilo.

Uz to, možete poboljšati prirodni sistem detoksikacije vašeg tela.

Ovaj članak objašnjava neke uobičajene zablude o detoksikaciji zajedno sa navođenjem devet načina zasnovanih na dokazima za podmlađivanje sistema detoksikacije vašeg tela.

 

Detoks – uobičajene zablude

Kaže se da detoks dijete eliminišu toksine iz vašeg tela, poboljšavaju zdravlje i podstiču gubitak težine.

Često uključuju upotrebu lekova koji imaju svojstva detoksikacije.

Termin “toksin” u kontekstu detoks dijeta je slabo definisan. Obično uključuje zagađivače, sintetičke hemikalije, teške metale i prerađenu hranu, što može negativno uticati na zdravlje.
Međutim, popularne dijete za detoksikaciju retko identifikuju specifične toksine koje imaju za cilj da uklone ili mehanizam kojim ih navodno eliminišu.

Štaviše, nijedan dokaz ne podržava upotrebu ovih dijeta za eliminaciju toksina ili održivi gubitak težine.

Vaše telo ima sofisticiran način eliminisanja toksina koji uključuje jetru, bubrege, probavni sistem, kožu i pluća. Ipak, samo kada su ovi organi zdravi mogu efikasno eliminisati neželjene supstance.

Dakle, dok dijete za detoksikaciju ne čine ništa što vaše telo prirodno ne može da uradi samo, možete optimizovati prirodni sistem detoksikacije vašeg tela.

 

1. Detoks i ograničavanje alkohola

Vaša jetra metaboliše više od 90% alkohola koji konzumirate. Enzimi jetre metabolišu alkohol u acetaldehid, poznatu hemikaliju koja izaziva rak. Prepoznajući acetaldehid kao toksin, vaša jetra ga pretvara u bezopasnu supstancu zvanu acetat, koju eliminiše iz vašeg tela.

Dok su opservacione studije pokazale da mala do umerena konzumacija alkohola koristi zdravlju srca, prekomerno konzumiranje alkohola može izazvati mnoge zdravstvene probleme. Prekomerno pijenje može ozbiljno da ošteti funkciju jetre izazivajući nakupljanje masti, upalu i ožiljke.

Kada se to dogodi, vaša jetra ne može da funkcioniše adekvatno i da obavlja svoje neophodne zadatke – uključujući filtriranje otpada i drugih toksina iz vašeg tela. Ograničavanje ili potpuno uzdržavanje od alkohola je jedan od najboljih načina da održite sistem detoksikacije vašeg tela jakim.

Preporučuje se ograničavanje unosa alkohola na jedno piće dnevno za žene i dva za muškarce. Ako trenutno ne pijete, možda biste želeli da razmislite o tome da ne počnete zbog potencijalnih prednosti za srce koje su povezane sa laganim do umerenim pijenjem.

 

2. Fokusirajte se na san

Obezbeđivanje adekvatnog kvaliteta sna svake noći je neophodno da biste podržali zdravlje vašeg tela i prirodni sistem detoksikacije. Spavanje omogućava vašem mozgu da se reorganizuje i napuni, kao i da ukloni toksične nusproizvode otpada koji se akumuliraju tokom dana.

Jedan od tih otpadnih proizvoda je protein koji se zove beta-amiloid, koji doprinosi razvoju Alchajmerove bolesti. Uz nedostatak sna, vaše telo nema vremena da izvrši te funkcije, tako da se toksini mogu nakupiti i uticati na nekoliko aspekata zdravlja.

Loš san ima veze sa kratkoročnim i dugoročnim zdravstvenim posledicama, kao što su stres, anksioznost, visok krvni pritisak, bolesti srca, dijabetes tipa 2 i gojaznost. Trebalo bi da redovno spavate 7 do 9 sati noću kako biste pomogli u promovisanju dobrog zdravlja.

Ako imate poteškoća da ostanete ili zaspite noću, promene u načinu života poput pridržavanja rasporeda spavanja i ograničavanja plave svetlosti pre spavanja su korisne za poboljšanje sna.

 

3. Detoks u čaši vode

Voda čini mnogo više od utaživanja žeđi. Reguliše vašu telesnu temperaturu, podmazuje zglobove, pomaže varenju i apsorpciji hranljivih materija i detoksifikuje vaše telo uklanjanjem otpadnih proizvoda.

Ćelije vašeg tela moraju stalno da se popravljaju da bi funkcionisale optimalno i razgrađuju hranljive materije koje vaše telo može koristiti kao energiju. Međutim, ovi procesi oslobađaju otpad u obliku uree i ugljen-dioksida, koji mogu da naškode ako se nakupe u krvi.

Voda uzima otpadne materije i uklanja ih prilikom mokrenja, disanja ili znojenja. Dakle, pravilno hidriranje je važno za detoksikaciju. Adekvatan dnevni unos vode je 3,7 litara za muškarce i 2,7 litara za žene. Možda će vam trebati više ili manje u zavisnosti od vaše ishrane, mesta gde živite i vašeg nivoa aktivnosti.

 

4. Smanjite unos šećera i prerađene hrane

Ljudi često pripisuju šećer i prerađenu hranu mnogim današnjim krizama javnog zdravlja. Istraživanja povezuju visoku potrošnju slatke i visoko prerađene hrane sa gojaznošću i drugim hroničnim bolestima, kao što su bolesti srca, rak i dijabetes.

Ove bolesti ometaju sposobnost vašeg tela da se prirodno detoksikuje oštećujući organe koji igraju važnu ulogu, kao što su jetra i bubrezi. Na primer, velika potrošnja slatkih napitaka može izazvati masnu jetru, stanje koje negativno utiče na funkciju jetre. Možete održati sistem detoksikacije vašeg tela zdravim konzumiranjem manje nezdrave hrane.

Nezdravu hranu možete ograničiti tako što ćete je ostaviti na polici prodavnice. To što ga nemate u kuhinji u potpunosti uklanja iskušenje. Zamena bezvrijedne hrane zdravijim izborom poput voća i povrća je takođe zdrav način da se smanji potrošnja.

 

5. Jedite hranu bogatu antioksidansima

Antioksidansi štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih molekulima zvanim slobodni radikali. Oksidativni stres je stanje koje je posledica prekomerne proizvodnje slobodnih radikala.

Vaše telo prirodno proizvodi ove molekule za ćelijske procese, kao što je varenje. Međutim, alkohol, duvanski dim, ishrana sa malo hranljivih materija i izloženost zagađivačima mogu proizvesti prekomerne slobodne radikale.

Ovi molekuli uzrokuju oštećenje niza ćelija. Istraživanja sugerišu da oštećenje slobodnih radikala igra ulogu u stanjima kao što su demencija, bolesti srca, bolesti jetre, astma i određene vrste raka.

Fokusirajte se na dobijanje antioksidanata iz hrane, a ne suplemenata, što može, u stvari, povećati rizik od određenih bolesti kada se uzimaju u velikim količinama. Antioksidanti uključuju vitamine A, C, E, selen, likopen, lutein i zeaksantin.

Bobičasto voće, voće, orasi, kakao, povrće, začini i pića poput kafe i zelenog čaja imaju neke od najvećih količina antioksidanata.

 

6. Jedite hranu bogatu prebioticima

Zdravlje creva je važno za održavanje zdravlja vašeg sistema detoksikacije. Vaše crevne ćelije imaju sistem za detoksikaciju i izlučivanje koji štiti creva i telo od štetnih toksina, kao što su hemikalije.

Dobro zdravlje creva počinje sa prebioticima, vrstom vlakana koja hrani dobre bakterije u crevima koje se nazivaju probiotici. Uz prebiotike, vaše dobre bakterije mogu proizvesti hranljive materije koje se nazivaju kratkolančane masne kiseline koje su korisne za zdravlje.

Upotreba antibiotika, loša higijena zuba i kvalitet ishrane mogu da promene ravnotežu bakterija u crevima.

Shodno tome, ova nezdrava promena u bakterijama može oslabiti vaš imuni sistem i sistem za detoksikaciju i povećati rizik od bolesti i upale.

Konzumiranje hrane bogate prebioticima može održati vaš imunološki sistem i sistem za detoksikaciju zdravim. Dobri izvori prebiotika su paradajz, artičoke, banane, špargle, luk, beli luk i zob.

 

7. Smanjite unos soli

Detoksikacijom može da se ukloni i višak vode. Previše soli može dovesti do toga da vaše telo zadrži višak tečnosti, posebno ako imate stanje koje utiče na bubrege ili jetru – ili ako ne pijete dovoljno vode. Ovo nakupljanje tečnosti može izazvati nadimanje i učiniti odeću neprijatnom. Ako konzumirate previše soli, možete se detoksikovati od dodatne težine vode.

Iako može zvučati kontraintuitivno, povećanje unosa vode je jedan od najboljih načina da eliminišete višak vode zbog konzumiranja previše soli. To je zato što kada konzumirate previše soli, a premalo vode, vaše telo oslobađa antidiuretski hormon koji vam sprečava mokrenje i samim tim detoksikaciju.

Povećanjem unosa vode, vaše telo smanjuje lučenje antidiuretičkog hormona i povećava mokrenje, eliminišući više vode i otpadnih proizvoda.

Povećanje unosa hrane bogate kalijumom – koja uravnotežuje neke od efekata natrijuma – takođe pomaže. Namirnice bogate kalijumom uključuju krompir, tikvice, pasulj, banane i spanać.

 

8. Ostanite aktivni

Redovna fizička aktivnost i kada nemate probleme sa viškom kilograma povoljno utiče na zdravlje organizma i smanjuje rizik od bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, bolesti srca, visok krvni pritisak i određene vrste raka. Iako postoji nekoliko mehanizama iza zdravstvenih prednosti vežbanja, smanjena upala je ključna tačka.

Dok je neka upala neophodna za oporavak od infekcije ili zarastanje rana, previše toga slabi sisteme vašeg tela i promoviše bolest. Smanjenjem upale, vežbanje može pomoći sistemima vašeg tela – uključujući njegov sistem za detoksikaciju – da pravilno funkcionišu i štite od bolesti.

Trebalo bi da imate za cilj da radite najmanje 150–300 minuta nedeljno vežbi umerenog intenziteta – kao što je brzo hodanje – ili 75–150 minuta nedeljno fizičke aktivnosti snažnog intenziteta – kao što je trčanje.

 

9. Drugi korisni saveti za detoksikaciju

Iako nijedan trenutni dokaz ne podržava upotrebu detoksikacije za uklanjanje toksina iz vašeg tela, određene promene u ishrani i način života mogu pomoći u smanjenju opterećenja toksinima i podržati sistem detoksikacije vašeg tela.

-Jedite hranu koja sadrži sumpor. Namirnice sa visokim sadržajem sumpora, kao što su luk, brokoli i beli luk, povećavaju izlučivanje teških metala kao što je kadmijum.

-Probajte hlorelu. Hlorela je vrsta algi koja ima mnoge nutritivne prednosti i može poboljšati eliminaciju toksina poput teških metala, prema studijama na životinjama.

-Začinite jela cilantrom. Cilantro poboljšava izlučivanje određenih toksina, kao što su teški metali poput olova i hemikalija, uključujući ftalate i insekticide.

-Podržava glutation. Konzumiranje hrane bogate sumporom poput jaja, brokolija i belog luka pomaže u poboljšanju funkcije glutationa. Glavnog antioksidansa koji proizvodi vaše telo i koji je u velikoj meri uključen u detoksikaciju.

-Pređite na prirodne proizvode za čišćenje. Odabir prirodnih proizvoda poput sirćeta i sode bikarbone u odnosu na komercijalna sredstva može smanjiti izloženost toksičnim hemikalijama.

-Izaberite prirodnu negu tela. Korišćenje prirodnih dezodoransa, šminke, hidratantnih krema, šampona i drugih proizvoda za ličnu negu takođe može smanjiti vašu izloženost hemikalijama.
Iako obećavaju, mnogi od ovih efekata su evidentni samo u studijama na životinjama. Zbog toga su potrebne studije na ljudima da bi se potvrdili ovi nalazi.

 

Kaže se da dijeta za detoks eliminiše toksine, što podržava poboljšanje zdravlja i promoviše gubitak težine.

Iako su ove dijete popularne, nisu neophodne. Vaše telo ima sopstveni visoko efikasan sistem za  detoks.

Uz to, možete poboljšati prirodni sistem detoksikacije vašeg tela i poboljšati svoje opšte zdravlje. Moraćete ostati hidrirani, konzumirati manje soli, ostati aktivni i slediti ishranu bogatu antioksidansima.

 

Prednosti zdrave ishrane

Prednosti zdrave ishrane su to što obezbeđuje sve:

Energiju koja vam je najpotrebnija da budete aktivni tokom celog dana.
Hranljive materije koje su vam potrebne za rast i oporavak, pomažući vam da ostanete jaki i zdravi i pomažu u sprečavanju bolesti povezanih sa ishranom, kao što su neki kanceri.
Održavanje aktivnosti i zdrava uravnotežena ishrana takođe vam može pomoći da održite zdravu težinu.

Nedostaci nekih ključnih hranljivih materija – kao što su vitamin A, B, C i E, i cink, gvožđe i selen – mogu oslabiti delove vašeg imunološkog sistema.

 

Kako hrana utiče na zdravlje?

Hrana koju jedemo daje našim telima “informacije” i materijale koji su im potrebni za pravilno funkcionisanje. Ako ne dobijemo prave informacije, naši metabolički procesi trpe i naše zdravlje opada.

Ako dobijemo previše hrane ili hrane koja našem telu daje pogrešna uputstva, možemo postati gojazni,

Hrana koju unosimo je ključna za naše zdravlje, ona deluje na naš organizam kao lek – utiče na prevenciju i lečenje mnogih bolesti.

 

Dijabetes tipa 2

Održavanje zdrave težine i uravnotežena ishrana sa malo zasićenih masti i visokim sadržajem vlakana koja se nalaze u integralnim žitaricama mogu pomoći da se smanji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

 

Kardiovaskularna oboljenja

Zdrava ishrana koja je obogaćena voćem, povrćem, integralnim žitaricama i nemasnim mlečnim proizvodima pomaže u smanjenju rizika od kardiovaskularnih oboljenja tako što održava krvni pritisak i nivo holesterola.

Unos porcije masne ribe – losos i pastrmka – jednom nedeljno takođe može pomoći da se smanji rizik od razvoja srčanih bolesti. Visok nivo omega-3 masnih kiselina u masnoj ribi je dobar za zdravlje srca.

 

Prednosti zdrave ishrane – jačanje kostiju i zuba

Ishrana bogata kalcijumom održava vaše zube i kosti jakima i može pomoći u usporavanju gubitka koštane mase (osteoporoze) povezane sa starenjem.

Kalcijum se obično povezuje sa mlečnim proizvodima, ali kalcijum možete dobiti i ako jedete:

-sardine, sardele ili losos u konzervi (sa kostima)
-tamnozeleno povrće – kao što su kelj i brokoli
-namirnice obogaćene kalcijumom – kao što su proizvodi od soje, voćni sokovi i žitarice

Pošto vitamin D pomaže vašem telu da apsorbuje kalcijum, pobrinite se da izađete napolje (vaše telo dobija vitamin D od sunca) i da u ishrani imate dosta hrane koja sadrži vitamin D – kao što su masna riba i obogaćene žitarice.

 

 

Kontrolisanje telesne težine

Zdrava ishrana koja uključuje puno voća, povrća, integralnih žitarica i umerenu količinu nezasićenih masti, mesa i mlečnih proizvoda može vam pomoći da održite stabilnu težinu.

Dobar izbor ove hrane svaki dan ostavlja manje prostora za hranu koja sadrži mnogo masti i šećera – što je vodeći uzrok debljanja. Zajedno sa vežbanjem, zdrava ishrana u pravim razmerama vam takođe može pomoći da izgubite težinu, snizite nivo holesterola i krvnog pritiska i smanjite rizik od dijabetesa tipa 2.

Tumor dojke je složena bolest. Postoji nekoliko podtipova raka dojke i mnogo opcija za lečenje. Iako mnogi ljudi mogu imati slične dijagnoze ili im je propisan sličan tretman, iskustva dve osobe nisu potpuno ista.

Ulazak u svet lečenja raka dojke može biti zbunjujući i zastrašujući. Prva stvar koju treba da znate je da je vrsta lečenja koja će vam biti potrebna određena vašom dijagnozom. To znači da je važno razumeti šta su vaši lekari pronašli.

 

Šta uzrokuje rak dojke?

Mnogo različitih stvari može uticati na vaše šanse da dobijete rak dojke. Ne postoji jedan jedini uzrok. To je rezultat kombinacije načina na koji živimo svoje živote, naših gena i našeg okruženja.

Ne možemo predvideti ko će dobiti rak dojke. I ne možemo sa sigurnošću reći šta je moglo izazvati nečiji rak dojke. Međutim, postoje neke stvari koje možete učiniti da smanjite svoje šanse da ga dobijete.

 

1.Starost i rizik od raka dojke

Starenje je najznačajniji rizik za razvoj raka dojke. Većina karcinoma dojke (80%) javlja se kod žena starijih od 50 godina. I što ste stariji, veći je rizik. Dok u slučaju muškaraca većina njih koji su oboleli od raka dojke imaju preko 60 godina.

2.Rizici koje ne možete kontrolisati

Pored starenja, neke druge stvari oko kojih ne možete učiniti ništa mogu uticati na rizik od raka dojke.

Kada ste počeli da imate menstruaciju.
Žene koje su počele menstruaciju u ranom dobu (pre 12 godina) imaju neznatno povećan rizik od raka dojke. Što ste ranije započeli menstruaciju, veći je rizik.

Međutim, ovo povećanje rizika je malo.

Kada prođete kroz menopauzu.
Ako prođete kroz kasniju menopauzu (prosečna starost je 52 godine), šanse za dobijanje raka dojke su malo povećane.

Gusto tkivo dojke.
Gustina grudi je količina tkiva dojke u poređenju sa masnim tkivom u vašim grudima. Ako imate veliku količinu tkiva dojke u poređenju sa masti, imate „veliku gustinu grudi“. Ovo povećava rizik od raka dojke.

Gustina grudi prirodno varira između žena i može se meriti samo na mamografu.

Tumor dojke – smanjenje rizika

Mastektomija
Mastektomija je operacija uklanjanja dojki. Može se koristiti za lečenje raka dojke i takođe može smanjiti šanse za razvoj stanja kod malog broja žena koje imaju visok rizik.

Uklanjanjem što je moguće više tkiva dojke, mastektomija može smanjiti rizik od raka dojke do 90%.

Međutim, kao i kod svih operacija, postoji rizik od komplikacija, a uklanjanje dojki može imati značajan uticaj na sliku o vašem telu i seksualne odnose.

Ako želite, obično možete izabrati rekonstrukciju dojke ili tokom operacije mastektomije ili kasnije.

Tokom operacije rekonstrukcije dojke, vaš originalni oblik grudi se ponovo kreira pomoću implantata za dojke ili tkiva sa drugih mesta u vašem telu.

Alternativa je upotreba proteza za dojke. Ovo su veštačke grudi koje se mogu nositi u grudnjaku.

Alternativa mastektomiji je mastektomija bez bradavica, gde se uklanja cela mlečna žlezda, ali se koža dojke čuva. Ovo trenutno nije široko dostupno, ali se češće koristi i može postići odlične rezultate.

Saznajte više o svom telu i grudima nakon tretmana.

Lek
Dostupna su 3 leka za žene koje imaju povećan rizik od raka dojke:

Tamoksifen – za žene koje imaju ili nisu prošle menopauzu
Anastrozol – za osobe koje su prošle menopauzu
Raloksifen – za osobe koje su prošle menopauzu

Ovi lekovi se obično uzimaju jednom dnevno tokom 5 godina. Oni mogu smanjiti rizik od raka dojke dok ih uzimate, a možda i nekoliko godina nakon toga.

Neželjeni efekti ovih lekova mogu uključivati:

• vrelinu
• znojenje
• osećati se bolesno
• umor
• grčeve u nogama

Takođe postoji mali rizik od ozbiljnijih problema, kao što su oslabljene kosti (osteoporoza), krvni ugrušci ili rak materice.

Ako vam lekar predlaže uzimanje lekova za smanjenje rizika od raka dojke, pitajte ga o prednostima i rizicima svakog leka.

Tumor dojke – lečenje

Lečenje raka dojke uključuje uklanjanje ćelija, ubijanje ćelija i kontrolu ćelija.
Da biste to uradili, moraćete da zatražite od svog lekara kopiju izveštaja o patologiji sa vaše biopsije igle/jezgra, lumpektomije ili mastektomije za vašu evidenciju.

Sa ovim informacijama u ruci, moći ćete da razumete čitav niz opcija lečenja.

Ciljanje na ćelije raka i njihovo okruženje.
Lečenje raka dojke uključuje uklanjanje ćelija, ubijanje ćelija i kontrolu ćelija promenom njihovog susedstva ili okruženja.

Hirurgija

Uklanja sve ćelije, dobre i loše, sa definisane lokacije. Ovo menja životnu sredinu izazivajući inflamatornu reakciju potrebnu za lečenje.

Terapija zračenjem

Ubija sve što se deli zdravih i malignih ćelija na njenom putu. Koristi se od činjenice da je većina zdravih ćelija obično sposobna da se oporavi od oštećenja zračenja i/ili ponovo izraste, ostavljajući ozračenu dojku netaknutom. Kao i operacija, menja okruženje izazivajući inflamatornu reakciju potrebnu za lečenje.

Hemoterapija

Ubija ćelije raka na mnogo različitih načina, među njima i izazivanjem fatalnih mutacija u DNK ćelije. Generalno, efekti hemoterapije su prilično slični efektima terapije zračenjem, oba ometaju rast ćelija raka.

Hormonska terapija

Bilo da je u pitanju tamoksifen, inhibitor aromataze, ili čak ablacija jajnika (uklanjanje ili blokiranje jajnika) cilja na specifične ćelije raka, menjajući ćelijske funkcije potrebne za preživljavanje i/ili rast ćelija. Istovremeno, menja i okruženje. Tako izaziva drugačiji hormonski milje u celom telu, uključujući dojku i okolinu direktno oko tumora.

Ciljane terapije

Menjaju jedan od nekoliko ključnih procesa neophodnih za rast i/ili opstanak ćelija raka i verovatno menjaju okruženje na načine koji još nisu u potpunosti shvaćeni.

Imunoterapija

Menja odgovor odbrambenih sistema tela tako što uklanja blokadu koju su neki kanceri postavili na njih, slično kao uklanjanje blokade na putu. Ovo omogućava imunološkom sistemu da napadne rak ili da okruženje učini manje pogodnim za njegov rast.
Pokazalo se da komplementarni pristupi i pristupi životnom stilu, kao što su smanjenje stresa, gubitak težine ili povećana fizička aktivnost, pomažu u smanjenju rizika od recidiva. To može biti zato što menjaju okruženje tela, smanjuju upalu i na taj način pomažu da ćelije raka ostanu u mirnijem stanju.

 

Potreban je tim

Kada dobijete dijagnozu, važno je sastaviti tim. Mesto gde se lečite može imati već postojeće multidisciplinarne timove sa svim zastupljenim specijalistima. Ili, možda ćete morati da sastavite svoj tim. U prošlosti, vaš hirurg vam je dao dijagnozu, a zatim odabrao intervenciju (lumpektomija, mastektomija i tako dalje) kako bi sprečio ponavljanje raka dojke.

Nakon toga, bili ste prebačeni radijacionom terapeutu, a zatim onkologu na hemoterapiju. Sada je ovaj niz obrnut. Često je prvi korak hemoterapija ili hormonska terapija, nakon čega sledi operacija, a završava se zračenjem. Kao rezultat toga, u zavisnosti od vrste tumora koji imate i da li ste izabrali da učestvujete u kliničkom ispitivanju, možda ćete prvo dobiti hemoterapiju, hormonsku terapiju i/ili ciljanu terapiju.

 

Izbori lečenja su zasnovani na tri primarne odluke.

Šta ćete uraditi da biste lečili sve ćelije raka koje se možda već nalaze u ostatku vašeg tela? U tu svrhu se koriste sistemske terapije — hemoterapija, hormonska terapija i ciljane terapije.

Kako ćete tretirati ono što mi zovemo lokalno područje, a to su dojke i limfni čvorovi ispod ruke? Izbori za ovo su obično kombinacije lokalnih terapija uključujući operaciju i zračenje.

Kako ćete sprečiti da se rak vrati? Vaše opcije ovde obično uključuju promene u načinu života kao što su gubitak težine, vežbanje i smanjenje stresa.

Nijedna od ovih odluka nije jednostavna. Iako ovo može biti zastrašujuće, važno je zapamtiti da ste vi pacijent i da morate da donesete izbore koji su najbolji za vas, a ne za vašeg doktora ili tim. Ne postoji tačan ili pogrešan odgovor. Zbog toga često može biti dobra ideja dobiti drugo mišljenje.

Dugotrajni COVID-19

Većina ljudi koji razviju COVID-19 potpuno se oporavljaju, ali trenutni dokazi sugerišu da otprilike 10%-20% ljudi doživljava niz srednjoročnih i dugoročnih efekata nakon što se oporave od početne bolesti. Ovi srednjoročni i dugoročni efekti su zajednički poznati kao stanje posle COVID-19 ili „dugi COVID“.

Važno je zapamtiti da naše razumevanje stanja posle COVID-19, zajedno sa COVID-19, nastavlja da se razvija. Istraživači rade sa pacijentima koji razviju stanje posle COVID-19 kako bi bolje razumeli njegov uzrok, simptome i posledice. SZO će ažurirati informacije i materijale kako budemo saznali više.

 

Šta je post COVID stanje?

Stanje nakon COVID-19, takođe poznato kao „dugi COVID“, odnosi se zajedno na konstelaciju dugotrajnih simptoma koje neki ljudi doživljavaju nakon što su imali COVID-19.

Dok se većina ljudi koji razviju COVID-19 potpuno oporavljaju, neki ljudi razvijaju niz srednjoročnih i dugoročnih efekata kao što su umor, nedostatak daha i kognitivna disfunkcija (na primer, zbunjenost, zaboravnost ili nedostatak mentalnog fokusa i jasnoće). Neki ljudi takođe doživljavaju psihološke efekte kao deo stanja posle COVID-a.

Ovi simptomi mogu potrajati od početne bolesti ili se razviti nakon oporavka. Oni mogu doći i otići ili se vratiti tokom vremena.

Stanje nakon COVID-a može uticati na sposobnost osobe da obavlja svakodnevne aktivnosti kao što su posao ili kućni poslovi.
Post COVID-19 stanje se definiše kao bolest koja se javlja kod ljudi koji imaju istoriju verovatne ili potvrđene infekcije SARS-CoV-2; obično u roku od tri meseca od početka COVID-a, sa simptomima i efektima koji traju najmanje dva meseca. Simptomi i efekti stanja posle COVID-a ne mogu se objasniti alternativnom dijagnozom.

 

Simptomi dugotrajnog COVID 19

Najčešći simptomi stanja posle COVID-a uključuju:

• Umor
• Kratkoća daha ili otežano disanje
• Problemi sa pamćenjem, koncentracijom ili spavanjem
• Uporni kašalj
• Bol u grudima
• Problemi sa govorom
• Bolovi u mišićima
• Gubitak mirisa ili ukusa
• Depresija ili anksioznost
• Groznica

Ljudi sa stanjem nakon COVID-a, takođe poznatim kao „dugi kovid“, mogu imati poteškoća u funkcionisanju u svakodnevnom životu. Njihovo stanje može uticati na njihovu sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti kao što su posao ili kućni poslovi.
Svako ko se razboli od virusa može razviti stanje posle COVID-a. Stanje posle COVID-a proučavaju mnogi stručnjaci širom sveta, a naše znanje i razumevanje stanja posle COVID-a raste. Trenutna istraživanja pokazuju da otprilike 10% -20% pacijenata sa COVID-om razvija produžene simptome koji mogu biti nakon stanja COVID-a.

Čini se da ne postoji veza između početne težine infekcije COVID-a i verovatnoće razvoja stanja nakon COVID-a.

 

Zaštitite se

Najbolji način da se zaštitite od stanja posle COVID jeste da učinite sve što možete da izbegnete zarazu virusom COVID. Ovo uključuje vakcinaciju i poštovanje brojnih mera javnog zdravlja i socijalnih mera koje mogu smanjiti vaše šanse da se zarazite i širite virus COVID. Najbolji način da se zaštitite od COVID je da uradite kombinaciju radnji, i kao što SZO obično kaže „Uradi sve!“, uključujući:

• Držite fizičku udaljenost
• Nosite dobro postavljenu masku preko nosa i usta
• Otvorite prozore
• Kašljajte ili kijajte u lakat
• Često čistite ruke
• Vakcinišite se čim dođete na red

Istraživanja su u toku. Sposobnost vakcine da spreči stanje posle covid-a zavisi od njene sposobnosti da spreči COVID na prvom mestu. Vakcine koje danas koristimo imaju za cilj prevenciju teških bolesti i smrti od COVID. Međutim, neki ljudi se i dalje mogu zaraziti virusom čak i nakon što su vakcinisani.

 

Policistični jajnici

Policistični jajnici ili sindrom policističnih jajnika je hormonski poremećaj uobičajen među ženama reproduktivnog uzrasta. Žene sa ovim sindromom mogu imati retke ili produžene menstruacije ili višak nivoa muških hormona (androgena). Jajnici mogu razviti brojne male kolekcije tečnosti (folikule) i ne mogu redovno da oslobađaju jaja.

Tačan uzrok policističnih jajnika nije poznat. Rana dijagnoza i lečenje zajedno sa gubitkom težine mogu smanjiti rizik od dugoročnih komplikacija kao što su dijabetes tipa 2 i bolesti srca.

 

Policistični jajnici – simptomi

Simptomi policističnih jajnika najčešće počnu da se razvijaju u pubertetu kod prvog menstrualnog ciklusa, nekada mogu da se razviju i kasnije kao posledica velikog povećanja telesne težine.

Simptomi policističnih jajnika variraju. Dijagnoza se postavlja kada osetite najmanje dva od ovih znakova:

• Nepravilne menstruacije.
• Retki, nepravilni ili produženi menstrualni ciklusi. Na primer, možda ćete imati manje od devet menstruacija godišnje, više od 35 dana između menstruacija i nenormalno obilne menstruacije.
• Višak androgena. Povišeni nivoi muških hormona mogu dovesti do fizičkih znakova, kao što su višak dlačica na licu i telu (hirzutizam), a povremeno i teške akne i ćelavost muškog uzorka.
• Policistični jajnici. Vaši jajnici mogu biti uvećani i sadrže folikule koji okružuju jajne ćelije. Kao rezultat toga, jajnici možda neće raditi redovno.

Znaci i simptomi policističnih jajnika su obično ozbiljniji ako ste gojazni.

 

Uzroci

Tačan uzrok nastanka ovog sindroma nije poznat. Faktori koji mogu igrati ulogu uključuju:

• Višak insulina. Insulin je hormon proizveden u pankreasu koji omogućava ćelijama da koriste šećer, primarni izvor energije vašeg tela. Ako vaše ćelije postanu otporne na dejstvo insulina, nivo šećera u krvi može porasti i vaše telo može proizvoditi više insulina. Višak insulina može povećati proizvodnju androgena, uzrokujući poteškoće sa ovulacijom.
• Zapaljenje niskog stepena. Ovaj termin se koristi da opiše proizvodnju supstanci belih krvnih zrnaca za borbu protiv infekcije. Istraživanja su pokazala da žene sa sindromom policističnih jajnika imaju neku vrstu upale niskog stepena koja stimuliše policistične jajnike da proizvode androgene, što može dovesti do problema sa srcem i krvnim sudovima.
• Naslednost. Istraživanja sugerišu da bi određeni geni mogli biti povezani sa sindromom.
• Višak androgena. Jajnici proizvode nenormalno visoke nivoe androgena, što dovodi do hirzutizma i akni.

 

Policistični jajnici i komplikacije

Komplikacije policističnih jajnika mogu uključivati:

• Neplodnost
• Gestacijski dijabetes ili visok krvni pritisak izazvan trudnoćom
• Pobačaj ili prevremeni porođaj
• Nealkoholni steatohepatitis — teška upala jetre uzrokovana akumulacijom masti u jetri
• Metabolički sindrom — grupa stanja uključujući visok krvni pritisak, visok šećer u krvi i abnormalne nivoe holesterola ili triglicerida koji značajno povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti
• Dijabetes tipa 2 ili predijabetes
• Apneja u snu
• Depresija, anksioznost i poremećaji u ishrani
• Abnormalno krvarenje iz materice
• Rak sluznice materice (rak endometrijuma
• Gojaznost je povezana sa sindromom i može pogoršati komplikacije poremećaja.

 

Dijagnostikovanje

Ne postoji test za definitivnu dijagnozu sindroma policističnih jajnika. Vaš lekar će verovatno početi sa diskusijom o vašoj istoriji bolesti, uključujući menstrualne periode i promene težine. Fizički pregled će uključivati proveru znakova viška rasta kose, insulinske rezistencije i akni.

Vaš lekar bi tada mogao da preporuči:

• Pregled karlice. Doktor vizuelno i ručno pregleda vaše reproduktivne organe da li postoje mase, izrasline ili druge abnormalnosti.
• Testovi krvi. Vaša krv se može analizirati da bi se izmerili nivoi hormona. Ovo testiranje može isključiti moguće uzroke menstrualnih abnormalnosti ili viška androgena koji imitira ovaj sindrom. Možda ćete imati dodatno testiranje krvi da biste izmerili toleranciju na glukozu i nivoe holesterola i triglicerida natašte.
• Ultrazvuk. Vaš lekar proverava izgled vaših jajnika i debljinu sluzokože materice. Uređaj nalik štapiću (transduktor) se postavlja u vašu vaginu (transvaginalni ultrazvuk). Transduktor emituje zvučne talase koji se pretvaraju u slike na ekranu računara.

Ako imate dijagnozu sindroma policističnih jajnika, vaš lekar može preporučiti dodatne testove za komplikacije. Ovi testovi mogu uključivati:

• Periodične provere krvnog pritiska, tolerancije na glukozu i nivoa holesterola i triglicerida
• Skrining za depresiju i anksioznost
• Skrining za opstruktivnu apneju u snu

 

Lečenje

Tretman se fokusira na upravljanje vašim individualnim problemima, kao što su neplodnost, hirzutizam, akne ili gojaznost. Specifičan tretman može uključivati promene načina života ili lekove.

Promene životnog stila
Vaš lekar može preporučiti gubitak težine kroz niskokaloričnu ishranu u kombinaciji sa umerenim vežbama. Veoma mali gubitak težine (5%) može znatno poboljšati vaše stanje tako što utiče na efikasnost lekova kao i na neplodnost.

Lekovi
Da biste regulisali vaš menstrualni ciklus, vaš lekar može preporučiti:

Kombinovane pilule za kontrolu rađanja. Tablete koje sadrže estrogen i progestin smanjuju proizvodnju androgena i regulišu estrogen. Regulisanje hormona može smanjiti rizik od raka endometrijuma i ispraviti abnormalno krvarenje, višak rasta kose i akne. Umesto pilula, možete koristiti flaster za kožu ili vaginalni prsten koji sadrži kombinaciju estrogena i progestina.

Terapija progestinom. Uzimanje progestina 10 do 14 dana svakih jedan do dva meseca može regulisati menstruaciju i zaštititi od raka endometrijuma. Terapija progestinom ne poboljšava nivoe androgena i neće sprečiti trudnoću. Mini pilula koja sadrži samo progestin ili intrauterini uređaj koji sadrži progestin je bolji izbor ako želite da izbegnete trudnoću.

Da bi vam pomogao da ovulirate, vaš lekar može preporučiti:

• Klomifen. Ovaj oralni antiestrogeni lek se uzima tokom prvog dela menstrualnog ciklusa.
• Letrozol (Femara). Ovaj tretman raka dojke može raditi na stimulaciji jajnika.
• Metformin. Ovaj oralni lek za dijabetes tipa 2 poboljšava insulinsku rezistenciju i snižava nivoe insulina. Ako ne zatrudnite upotrebom klomifena, vaš lekar može preporučiti dodavanje metformina. Ako imate predijabetes, metformin takođe može usporiti napredovanje do dijabetesa tipa 2 i pomoći u gubitku težine.
• Gonadotropins. Ovi hormonski lekovi se daju injekcijom.

Da biste smanjili prekomerni rast kose, vaš lekar može preporučiti:

• Antibebi pilule. Ove pilule smanjuju proizvodnju androgena koji može izazvati prekomerni rast kose.
• Spironolakton (Aldactone). Ovaj lek blokira efekte androgena na koži. Spironolakton može izazvati urođene mane, tako da je potrebna efikasna kontracepcija dok se uzima ovaj lek. Ne preporučuje se ako ste trudni ili planirate da zatrudnite.
• Eflornitin (Vanika). Ova krema može usporiti rast dlaka na licu kod žena.
• Elektroliza. Mala igla se ubacuje u svaki folikul dlake. Igla emituje puls električne struje da ošteti i na kraju uništi folikul. Možda će vam trebati više tretmana.

 

Da biste smanjili efekte sindroma, pokušajte da:

• Održavajte zdravu težinu. Gubitak težine može smanjiti nivo insulina i androgena i može vratiti ovulaciju. Pitajte svog doktora o programu kontrole težine i redovno se sastajajte sa dijetetičarom za pomoć u postizanju ciljeva gubitka težine.
• Ograničite unos ugljenih hidrata. Dijeta sa malo masti i visokim sadržajem ugljenih hidrata može povećati nivo insulina. Pitajte svog doktora o dijeti sa malo ugljenih hidrata ako imate sindrom. Birajte hranu, koja ne podiže nivo šećera u krvi.
• Budite aktivni. Vežbanje će sniziti nivo šećera u krvi. Ako imate sindrom, povećanje vaše dnevne aktivnosti i učešće u redovnom programu vežbanja može lečiti ili čak sprečiti insulinsku rezistenciju i pomoći vam da održite svoju težinu pod kontrolom i izbegnete razvoj dijabetesa.

Šta je kamenje u bubregu?

Kamenje u bubregu – a posebno prolazak kamena u bubregu – je poznat po tome što je bolno.

Bubrezi – dva organa u obliku pasulja koji se nalaze odmah ispod grudnog koša sa svake strane kičme – filtriraju otpad i dodatnu vodu iz krvotoka kako bi stvorili urin. Iz bubrega, urin se zatim kreće kroz dve tanke cevi, zvane ureteri, u bešiku.

Pored filtriranja otpada, bubrezi takođe regulišu nivo vode, soli i minerala u krvi. Bubrežni kamenac, medicinski izraz za kamen u bubregu, nastaje kada postoji visok nivo ovih minerala u urinu.

Kada supstance koje stvaraju kamenje — najčešće kalcijum i oksalat — prezasite vaš urin, može doći do kristalizacije i može da počne da se formira kamen u bubregu. Kristali se mogu stvrdnuti zajedno u masama različitih oblika i veličina.

 

Postoje li različite vrste kamenja u bubregu?

Kamen u bubregu može varirati u veličini i obliku, pri čemu su neki mali kao zrno peska, drugi veličine šljunka i ređe, neki narastu kao loptica za golf. Kamen u bubregu takođe može biti napravljen od različitih supstanci, a dele se na četiri uobičajena tipa.

Vrste kamena u bubregu su:

Kalcijum kamen — Najčešći kamen u bubregu, uključuje kalcijum oksalat i kalcijum fosfat.
Kamen mokraćne kiseline — Još jedan uobičajeni kamen u bubregu, može se formirati zbog povišenog nivoa mokraćne kiseline u urinu.
Struvitni kamenci — Ovi manje uobičajeni kamenci imaju tendenciju da se formiraju nakon infekcije urinarnog trakta. Takođe su skloni naglom razvoju i mogu brzo rasti.
Cistinski kamenci — Ovi kamenci se formiraju kod ljudi sa cistinurijom, naslednim stanjem koje uzrokuje nakupljanje amino kiseline cistina u bubrezima i bešici.

 

Šta uzrokuje kamen u bubregu?

Nekoliko faktora je povezano sa stvaranjem kamena u bubregu, uključujući porodičnu istoriju, mali volumen urina, ishranu i težinu, i određena medicinska stanja i lekove. Generalno, ako su vaši roditelji imali kamenje u bubregu, veća je verovatnoća da ćete ih i vi imati. Oni su češći kod muškaraca nego kod žena, a kada imate kamen u bubregu, povećava se rizik od drugog.

Faktori načina života takođe mogu povećati rizik od dobijanja kamena u bubregu. Da biste smanjili šanse za razvoj kamena u bubregu, najbolje je izbegavati dehidraciju, koja može da izazove mali volumen urina. Ustvari, ako ne pijete dovoljno tečnosti – posebno vode – vaš urin može postati previše koncentrisan, povećavajući šanse za stvaranje kamenja.

Pored toga, previše soli, prerađenog mesa ili životinjskih proteina u vašoj ishrani takođe može povećati rizik od razvoja kamena u bubregu.

Gojaznost, prekomerna težina i stanja creva, kao što su Kronova bolest ili ulcerozni kolitis, takođe mogu povećati vaše šanse za dobijanje kamena u bubregu.

 

Koji su simptomi?

Iako je izlazak kamena u bubregu obično povezan sa akutnim bolom, opšti simptomi kamena u bubregu zavise od nekoliko faktora, uključujući veličinu i lokaciju samog kamena.

Bubrežni kamenci mogu proći kroz sistem urinarnog trakta sa malo ili nimalo neprijatnosti.

Akutni bol koji se obično povezuje sa izlaskom kamena iz bubrega samo je jedan od nekoliko simptoma koje pacijent može iskusiti kada se kamen zaglavi i blokira protok urina.

Kada kamen u bubregu pređe iz bubrega u ureter, malu cev koja povezuje bubreg sa bešikom, to može dovesti do opstrukcije protoka urina, što može izazvati bol. Ovaj bol može biti lociran u leđima, sa strane, u donjem delu stomaka ili u preponama i može se pomeriti dok se kamen kreće kroz ureter. Može se kretati od blagog do ozbiljnog i može biti povremene prirode.

Ostali simptomi mogu uključivati mučninu i povraćanje, krv u urinu, urgentnu potrebu ili bol pri mokrenju.

 

Koje su opcije lečenja?

Lečenje kamena u bubregu zavisiće od vrste, veličine i lokacije kamena. Laboratorijski testovi i snimanje mogu pomoći vašem lekaru da postavi dijagnozu, utvrdi da li je izvodljivo da sačeka da kamen prođe sam i odredi kurs lečenja koji je pravi za vas.

Ako konzervativno lečenje lekovima protiv bolova, hidratacijom i/ili lekovima koji mogu pomoći da se olakša prolaz kamena nije uspešno, hirurška intervencija može biti neophodna.

Ako kamen ne može da prođe sam, vrsta procedure koja se koristi za lečenje zavisiće i od njegove veličine i lokacije. Tri najčešće opcije su:

1. Ureteroskopija – ova procedura se koristi za lečenje kamena u bubregu koji se nalazi u bubregu ili ureteru. Lekari koriste mali opseg da bi precizno odredili lokaciju kamenja i procenili da li se mogu ukloniti pomoću instrumenta nalik korpi. Ako je kamen prevelik, može se usitniti laserom, a manji komadi se naknadno uklanjaju. Ova procedura ne zahteva rezove i obično se izvodi u bolnici uz anesteziju. Većina pacijenata odlazi kući istog dana.
2. Litotripsija udarnih talasa. Ova procedura koristi udarne talase, vođene rendgenom ili ultrazvukom, da razbije kamenje u bubregu u manje fragmente, koji zatim izlaze iz tela kroz urin. Pacijenti dobijaju anesteziju i idu kući istog dana.
3. Perkutana nefrolitotomija. Ova opcija se obično koristi za lečenje većih kamenaca u bubrezima. Mali rez se pravi na leđima pacijenta, uspostavljajući trakt koji omogućava da opseg prođe u bubreg. Drugi instrument se zatim koristi za fragmentaciju kamena i uklanjanje delova. Pacijent može biti hospitalizovan preko noći ili na nekoliko dana.

Nakon operacije – ili nakon što prođete kamenac, ako ste u mogućnosti da sakupite njegov deo – vaš lekar će testirati kamen kako bi odredio vrstu da bi vam pomogao da ih posavetujete kako da ih izbegnete u budućnosti.