Palijativna nega predstavlja poseban oblik zdravstvene zaštite usmeren na pružanje sveobuhvatne brige pacijentima koji se suočavaju sa ozbiljnim bolestima, posebno onima koji se nalaze u terminalnoj fazi. Cilj palijativne nege je ublažavanje simptoma, podrška pacijentima i njihovim porodicama, te osiguranje dostojanstvenog i kvalitetnog života u svim fazama bolesti. U ovom blog tekstu, istražićemo šta je palijativna nega, njen značaj, kako je utilizovati i kakve su njene prednosti.

Šta je Palijativna nega?

Palijativna nega je multidisciplinarni pristup zdravstvenoj zaštiti koji se fokusira na pružanje podrške pacijentima sa terminalnim ili teškim bolestima, kao što su kancer, hronične bolesti srca, pluća ili bubrega. Osnovni cilj palijativne nege nije izlečenje bolesti, već ublažavanje simptoma i poboljšanje kvaliteta života pacijenata. Ova vrsta nege obuhvata fizikalnu, emocionalnu, socijalnu i duhovnu podršku kako bi se pacijentima olakšalo suočavanje sa teškoćama koje bolest sa sobom nosi.

Prednosti palijativne nege

1. Ublažavanje simptoma: Palijativna nega se bavi kontrolom simptoma kao što su bol, mučnina, dispneja (otežano disanje) i anksioznost. Stručnjaci u palijativnoj nezi imaju posebnu ekspertizu u lečenju ovih simptoma, što pacijentima omogućava veći komfor i olakšava im svakodnevne aktivnosti.
2. Poboljšanje kvaliteta života: Pružajući podršku i brigu pacijentima i njihovim porodicama, palijativna nega omogućava pacijentima da ostanu uključeni u svoje društveno okruženje, te da i dalje uživaju u kvalitetnom životu uprkos ozbiljnoj bolesti.
3. Emocionalna podrška: Palijativna nega ne obuhvata samo fizičku brigu, već i emocionalnu podršku pacijentima i njihovim porodicama. Timovi za palijativnu negu pružaju savetovanje i pomoć u suočavanju sa teškim emocijama i strahovima.
4. Odlučivanje o kraju života: Palijativna nega podstiče otvorenu komunikaciju o odlučivanju o kraju života. Pacijenti se ohrabruju da izraze svoje želje u vezi sa medicinskim postupcima i tretmanima kako bi njihova volja bila poštovana u svakoj fazi bolesti.

Kako koristiti Palijativnu negu?

Korišćenje palijativne nege obično zahteva saradnju sa medicinskim timom koji se bavi ovom vrstom nege. Proces uključuje sledeće korake:

1. Konsultacija sa lekarom: Pacijent ili njegova porodica treba da razgovara sa glavnim lekarom kako bi saznali da li je palijativna nega odgovarajuća opcija za njih.
2. Tim za palijativnu negu: Ako se odlučite za palijativnu negu, biće vam dodeljen tim stručnjaka koji će raditi na vašem slučaju. Ovaj tim obično uključuje lekare, medicinske sestre, socijalne radnike i duhovne savetnike.
3. Individualizovani plan nege: Tim za palijativnu negu će sa vama razviti individualizovani plan nege koji će obuhvatiti vaše medicinske potrebe i želje.
4. Kontinuirana podrška: Tim će vas pratiti tokom celog procesa, pružajući potrebnu podršku i brigu.

Zaključak

Palijativna nega igra ključnu ulogu u pružanju podrške pacijentima sa teškim bolestima, pružajući im komfor i dostojanstvenu brigu. Njen multidisciplinarni pristup, fokus na ublažavanje simptoma i poboljšanje kvaliteta života, kao i podrška emocionalnim izazovima, čine je nezamenjivim delom modernog zdravstvenog sistema. Odluka o korišćenju palijativne nege treba da bude doneta u saradnji sa medicinskim timom, kako bi se obezbedila najbolja moguća briga za pacijente i njihove porodice tokom ovog izuzetno osetljivog perioda života.

Rinoplastika, ili popularnije nazvana “operacija nosa”, estetska je hirurška intervencija koja ima za cilj poboljšanje izgleda nosa ili rešavanje funkcionalnih problema disanja. Ovo je jedan od najčešćih zahvata u domenu estetske hirurgije, a njene prednosti i mogućnosti privlače sve veći broj ljudi koji žele da osveže svoj izgled ili reše dugogodišnje zdravstvene tegobe.

Šta je rinoplastika?

Rinoplastika predstavlja hiruršku proceduru koja omogućava korekciju nosa u skladu s željama pacijenta ili u cilju otklanjanja problema poput devijacije nosne pregrade. Postoje dve glavne vrste rinoplastike: otvorena i zatvorena. Kod otvorene rinoplastike, hirurg pravi manji rez na nosu, dok je kod zatvorene rinoplastike incizija unutar nosa. Ova operacija može promeniti veličinu, oblik, ugao ili proporcije nosa, sve kako bi se postigao skladan i prirodan izgled lica.

Prednosti rinoplastike

Rinoplastika donosi brojne prednosti za pacijente koji su nezadovoljni izgledom svog nosa ili imaju problema s disanjem. Prvo i najznačajnije, ova procedura pruža pacijentima veće samopouzdanje i zadovoljstvo svojim izgledom. Korigovanjem asimetričnog nosa ili rešavanjem izraženih grba, osoba se oseća bolje u svojoj koži i lakše se nosi sa socijalnim situacijama.

Takođe, kod osoba koje pate od devijacije nosne pregrade, rinoplastika može doneti olakšanje u disanju, smanjiti hrkanje i poboljšati kvalitet sna. Ovo su značajni beneficiji koji utiču na celokupno zdravlje pacijenta.

Mogućnosti rinoplastike

Rinoplastika je vrlo individualizovana procedura, gde se hirurg prilagođava potrebama i željama pacijenta. Pre operacije, pacijent se konsultuje s hirurgom kako bi zajedno utvrdili ciljeve i očekivanja od zahvata. Hirurg će uzeti u obzir i anatomiju pacijentovog lica kako bi postigao što prirodnije rezultate.

Kroz digitalnu simulaciju, pacijent može videti očekivane promene na svom nosu pre nego što se odluči za operaciju. Ova tehnika omogućava pacijentu da bolje razume šta se može postići rinoplastikom i izbegne razočaranje posle zahvata.

Bol kod intervencije

Rinoplastika se obavlja u opštoj anesteziji, što znači da će pacijent biti potpuno bezbolan tokom same operacije. Nakon zahvata, mogući su blagi osećaji nelagodnosti i oticanje, ali hirurg će propisati analgetike kako bi se ublažila bol i olakšao proces oporavka.

Prof. dr Milan Jovanović – Vaš pouzdan izbor

Kada se odlučite za rinoplastiku, ključno je izabrati iskusnog i stručnog hirurga koji će pružiti vrhunski rezultat. Prof. dr Milan Jovanović, renomirani estetski hirurg, sa dugogodišnjim iskustvom u rinoplastici, predstavlja Vaš pouzdani izbor.

Dr Milan Jovanović je član međunarodnih estetskih udruženja, redovno se usavršava u svom polju i primenjuje najsavremenije tehnike. Njegova posvećenost pacijentima i strast prema poslu garantuju bezbedan i uspešan tok operacije.

Zaključak

Rinoplastika je moderna i sigurna procedura koja može transformisati izgled nosa, pružajući Vam harmoniju lica i povećavajući samopouzdanje. Prof. dr Milan Jovanović je stručnjak čije znanje i veštine obećavaju izvanredne rezultate. Ako sanjate o savršenom nosu, rinoplastika je put ka ostvarenju Vaših želja.

 

 

Vrste prenatalnih testova

 

Prenatalni testovi igraju ključnu ulogu u otkrivanju potencijalnih genetskih i hromozomskih abnormalnosti kod nerođene dece. Postoje različite vrste ovih testova koje se koriste u različitim fazama trudnoće i za različite svrhe.

 

Skrining testovi naspram dijagnostičkih testova

 

Skrining testovi pružaju informacije o riziku od određenih poremećaja, dok dijagnostički testovi daju precizne rezultate. Skrining testovi obično uključuju ultrazvuk i krvne testove, dok su dijagnostički testovi, poput biopsije horionskih resica i amniocenteze, tačniji, ali nose i veći rizik od komplikacija.

 

Prednosti i ograničenja prenatalnog testiranja

 

Prenatalno testiranje pruža roditeljima dragocene informacije o zdravlju bebe, što može pomoći u planiranju dalje zdravstvene nege i pripremi za eventualne izazove. Međutim, važno je imati na umu da prenatalni testovi imaju i svoja ograničenja i da ne mogu predvideti sve moguće probleme ili garantovati potpuno zdravu bebu.

 

Kada treba uraditi prenatalne testove?

 

Odluka o prenatalnom testiranju treba da se zasniva na različitim faktorima, kao što su starost majke, porodična istorija genetskih poremećaja ili prethodni rezultati skrining testova. Važno je konsultovati se sa zdravstvenim stručnjakom kako biste utvrdili optimalno vreme za ove testove.

 

Uobičajeni prenatalni testovi i šta oni otkrivaju

 

Ultrazvuk, niskorizični skrining testovi, biopsija horionskih resica, amniocenteza i sekvenciranje celog genoma samo su neki od prenatalnih testova koji se koriste. Svaki od njih ima specifičnu svrhu i može otkriti različite genetske ili hromozomske promene.

 

Razumevanje rezultata testa

 

Dobijanje rezultata prenatalnih testova može biti emotivno iskustvo. Važno je razumeti kako interpretirati ove rezultate, kao i njihovu tačnost i moguće lažno pozitivne ili lažno negativne rezultate. Zdravstveni stručnjaci će vam pomoći da razumete sve aspekte rezultata i odgovoriti na vaša pitanja i zabrinutosti.

 

Genetsko savetovanje i podrška

 

Prenatalno testiranje često ide uz genetsko savetovanje, gde stručnjaci pružaju detaljne informacije o rezultatima testova, razjašnjavaju moguće implikacije i pružaju emocionalnu podršku. Ova podrška može biti izuzetno korisna za roditelje tokom procesa donošenja važnih odluka.

 

Donošenje informisanih odluka o prenatalnom testiranju

 

Kada je u pitanju prenatalno testiranje, važno je da roditelji donose informisane odluke koje su u skladu sa njihovim vrednostima i potrebama. Razgovor sa zdravstvenim stručnjacima, obrazovanje o različitim testovima i razumevanje mogućih rizika i prednosti pomažu roditeljima da se osećaju sigurno u svojim odlukama.

 

Alternativne opcije za prenatalno testiranje

 

Pored tradicionalnih prenatalnih testova, postoje i alternativne opcije koje mogu pružiti dodatne informacije o zdravlju bebe. To mogu biti testovi iz krvi majke koji analiziraju fetalne ćelije ili neinvazivni prenatalni testovi (NIPT) koji detektuju prisustvo određenih hromozomskih poremećaja.

 

Zaključak

 

Prenatalni testovi su snažan alat koji omogućava roditeljima da istraže zdravlje svoje bebe još tokom trudnoće. Odluka o vrsti i vremenu testiranja treba da bude pažljivo promišljena uz podršku stručnjaka. Kroz razumevanje rezultata, genetsko savetovanje i donošenje informisanih odluka, roditelji mogu biti korak bliže osiguranju zdravlja i budućnosti svoje dece.

Ultrazvuk abdomena je neinvazivna i bezbolna dijagnostička metoda koja koristi zvučne talase za stvaranje detaljnih slika unutrašnjih organa u trbuhu. Ova tehnika se široko primenjuje u medicini radi otkrivanja, praćenja i dijagnoze različitih stanja i bolesti trbušnih organa. U ovom blog tekstu, istražićemo šta je ultrazvuk abdomena, kako se izvodi i zašto je važan u dijagnostici trbušnih problema.

Šta je ultrazvuk abdomena i kako funkcioniše?

Ultrazvuk abdomena je medicinski postupak koji koristi visokofrekventne zvučne talase kako bi se stvorile slike unutrašnjih organa u trbušnoj regiji. Ultrazvučni talasi se emituju putem specijalnog uređaja koji se pomera preko kože trbuha. Kada se ti talasi reflektuju od organa, senzori na uređaju registruju povratne signale i na osnovu njih se formiraju detaljne slike. Ova tehnika omogućava lekarima da procene stanje organa kao što su jetra, žučna kesa, bubrezi, pankreas, slezina i creva. Ultrazvuk abdomena je bezbolan, neinvazivan i ne koristi jonizujuće zračenje, što ga čini sigurnim i čestim dijagnostičkim alatom u medicini.

Primena ultrazvuka abdomena u dijagnostici trbušnih problema

Ultrazvuk abdomena ima široku primenu u dijagnostici različitih trbušnih problema. Ova neinvazivna metoda omogućava lekarima da dobiju detaljne slike trbušnih organa i procene njihovo stanje. Evo nekih uobičajenih primena ultrazvuka abdomena u dijagnostici:

1. Procena jetre: Ultrazvuk abdomena se koristi za otkrivanje masnih naslaga, cista, tumora, upale ili oštećenja jetre. Takođe pomaže u praćenju napredovanja bolesti jetre kao što su ciroza ili hepatitis.
2. Dijagnostika žučne kese i žučnih puteva: Ultrazvuk može otkriti prisustvo žučnih kamenaca, upalu žučne kese ili suženja žučnih puteva. Takođe se koristi za praćenje funkcije žučne kese tokom obroka.
3. Procena bubrega: Ultrazvuk abdomena može identifikovati prisustvo bubrežnih kamenaca, tumora, cista ili upale bubrega. Takođe se koristi za procenu veličine i funkcije bubrega.
4. Dijagnostika pankreasa: Ultrazvuk pomaže u otkrivanju tumora, cista ili upale pankreasa. Takođe se može koristiti za praćenje stanja pankreasa kod osoba sa dijabetesom.
5. Procena creva: Ultrazvuk abdomena se koristi za otkrivanje abnormalnosti u crevima kao što su upala, divertikulumi, tumori ili suženja. Može pomoći u dijagnostici bolesti kao što su upalna crevna bolest ili sindrom iritabilnog creva.

Ove su samo neke od mnogih primena ultrazvuka abdomena u dijagnostici trbušnih problema. Zahvaljujući svojoj bezbednosti, pristupačnosti i informativnosti, ultrazvuk abdomena je neizostavan alat za lekare u pravovremenom otkrivanju i dijagnostikovanju trbušnih oboljenja.

Priprema za ultrazvuk abdomena i sam postupak

Priprema za ultrazvuk abdomena je obično jednostavna i ne zahteva posebne mere. Evo nekoliko koraka koje možete preduzeti kako biste se pripremili za ovaj dijagnostički postupak:

1. Ispunjavanje zahteva: U nekim slučajevima, može biti potrebno da unapred zakazujete termin za ultrazvuk abdomena. Pratite uputstva i zahteve koje vam je dao vaš lekar ili medicinski tehničar.
2. Postupak na prazan stomak: Za većinu ultrazvuka abdomena, obično se preporučuje da ne jedete ili pijete ništa najmanje 6 do 8 sati pre samog pregleda. To je zato što hrana i piće mogu uticati na jasnoću slika organa.
3. Uklanjanje metalnih predmeta: Pre ultrazvuka, možda ćete morati da uklonite metalne predmete kao što su nakit, pojasevi ili kopče. To je zato što metal može ometati kvalitet slika koje se dobijaju tokom postupka.
4. Odeća za pregled: Obično će vam biti traženo da skinete odeću sa predela stomaka i da nosite medicinski ogrtač ili haljinu koju vam pruže. To će omogućiti lakši pristup području koje treba pregledati.

Sam postupak ultrazvuka abdomena je relativno brz i udoban. Evo uobičajenih koraka koje možete očekivati tokom pregleda:

1. Položaj na krevetu: Ležaćete na leđima na krevetu ili stolu za ultrazvuk. Lekar ili tehničar će naneti gel na kožu trbuha kako bi poboljšao prenos zvučnih talasa.
2. Kretanje senzora: Lekar ili tehničar će prelaziti senzorom preko vašeg trbuha. Senzor emituje i prima zvučne talase, stvarajući sliku organa na ekranu.
3. Vođenje lekara: Lekar će pažljivo pregledati slike i analizirati rezultate. U nekim slučajevima, možda će biti potrebno da promeni položaj tela ili primeni dodatni pritisak kako bi dobio jasnije slike.
4. Završetak pregleda: Kada pregled bude završen, lekar će vam pružiti informacije o rezultatima i daljim koracima, ukoliko su potrebni.

Ultrazvuk abdomena je siguran i bezbolan postupak koji obično traje oko 30 minuta. Nakon završetka pregleda, možete se vratiti svojim uobičajenim aktivnostima bez ograničenja.

Prednosti i ograničenja ultrazvuka abdomena

Ultrazvuk abdomena ima mnoge prednosti kao dijagnostička metoda, ali takođe ima i neka ograničenja. Evo pregleda prednosti i ograničenja ultrazvuka abdomena:

Prednosti ultrazvuka abdomena:

1. Bezbednost: Ultrazvuk abdomena je bezbedan za pacijente svih dobnih grupa, uključujući trudnice i decu. Ne koristi jonizujuće zračenje kao što je slučaj sa rendgenom ili CT skenerima.
2. Bezbolnost: Postupak ultrazvuka abdomena je bezbolan i većini pacijenata ne predstavlja nelagodnost. Nema potrebe za ubrizgavanjem kontrastnih sredstava.
3. Neinvazivnost: Ultrazvuk abdomena je neinvazivan, što znači da ne zahteva probijanje kože ili ulazak u telo. Slike se dobijaju spolja, preko kože, koristeći gel i senzore.
4. Real-time slike: Ultrazvuk omogućava dobijanje realno-vremenskih slika unutrašnjih organa, što omogućava lekarima da odmah procene stanje i funkciju organa.

Ograničenja ultrazvuka abdomena:

1. Ograničenja dubine: Ultrazvuk može imati ograničenja u prikazu dubokih organa ili organa koji su prekriveni gasovima ili kostima.
2. Ograničenja kod gojaznih osoba: Deblji sloj masnog tkiva kod gojaznih osoba može ometati kvalitet slika ultrazvuka abdomena.
3. Ograničenja u vizualizaciji detalja: Ultrazvuk ne može uvek pružiti istu detaljnost slika kao druge dijagnostičke metode poput CT skenera ili MRI-a.
4. Zavisnost o tehniku: Kvalitet ultrazvuka abdomena može zavisiti o iskustvu i veštinama lekara ili tehničara koji izvodi pregled.

Uprkos ograničenjima, ultrazvuk abdomena je široko prihvaćena i korisna dijagnostička metoda koja pruža važne informacije o trbušnim organima. Lekar će pažljivo proceniti prednosti i ograničenja ultrazvuka u svakom konkretnom slučaju i preporučiti najbolji pristup za dijagnostiku i praćenje trbušnih problema pacijenta.

Ultrazvuk abdomena je dragocena dijagnostička metoda koja omogućava detaljan pregled trbušnih organa bez potrebe za invazivnim postupcima. Njegova široka primena u medicini omogućava ranu detekciju problema i pruža važne informacije za postavljanje dijagnoze i planiranje daljeg lečenja. Ukoliko imate simptome ili zabrinutost vezanu za trbušne probleme, obratite se svom lekaru radi preporuke za ultrazvuk abdomena i ostvarite prednosti ove neinvazivne metode dijagnostike.

Upala slepog creva je hitno medicinsko stanje koje zahteva brzu intervenciju. Prepoznavanje simptoma i pravovremeno traženje medicinske pomoći ključni su za sprečavanje ozbiljnih komplikacija. U ovom blogu istražićemo šta je zapaljenje slepog creva, kako prepoznati znakove upozorenja i kada treba potražiti medicinsku pomoć.

 

Šta je zapaljenje slepog creva?

Zapaljenje slepog creva, poznato i kao apendicitis, je upala slepog creva koja se javlja kada se njegov otvor blokira, obično zbog nakupljanja fecesa, infekcije ili tumorskog rasta. Ova situacija može dovesti do iritacije i upale slepog creva.

 

Uzroci i faktori rizika

Tačni uzroci zapaljenja slepog creva nisu u potpunosti razjašnjeni. Međutim, mogući faktori rizika uključuju genetsku predispoziciju, prethodne infekcije gastrointestinalnog trakta i blokade koje sprečavaju normalan protok materija kroz slepo crevo.

 

Znaci upozorenja

Tipični simptomi upale slepog creva uključuju bol u donjem desnom delu stomaka, mučninu, povraćanje, gubitak apetita i povišenu telesnu temperaturu. Takođe, može se javiti osetljivost stomaka na dodir ili pritisak.

 

Kako dijagnostikovati upalu slepog creva

Dijagnoza upale slepog creva obično se postavlja na osnovu pregleda pacijenta, analize simptoma, fizičkog pregleda stomaka i laboratorijskih testova. Ponekad je potrebno izvršiti dodatne dijagnostičke pretrage kao što su ultrazvuk ili CT skeniranje.

 

Opcije lečenja

Jedina efektivna opcija lečenja upale slepog creva je operacija uklanjanja slepog creva, poznata kao apendektomija. Ova procedura se obično izvodi laparoskopski, minimizirajući invazivnost i omogućavajući brži oporavak pacijenta.

 

Komplikacije nelečenog zapaljenja slepog creva

Neprepoznato ili nelečeno zapaljenje slepog creva može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su ruptura slepog creva, peritonitis (upala peritoneuma), apscesi i infekcije u trbušnoj šupljini. Ove komplikacije mogu biti opasne po život i zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.

 

Kada tražiti medicinsku pomoć

Ako doživljavate simptome kao što su jaka bol u donjem desnom delu stomaka, povraćanje, povišena temperatura i osetljivost stomaka na dodir, trebali biste odmah potražiti medicinsku pomoć. U slučaju sumnje na zapaljenje slepog creva, neophodno je hitno posetiti lekara.

 

Sprečavanje zapaljenja slepog creva

Budući da tačni uzroci zapaljenja slepog creva nisu u potpunosti poznati, nije moguće potpuno sprečiti njegovu pojavu. Međutim, održavanje zdrave ishrane, pravilna hidratacija i redovna fizička aktivnost mogu doprineti opštem zdravlju gastrointestinalnog trakta.

 

Zaključak:

Upala slepog creva je hitno medicinsko stanje koje zahteva brzu reakciju. Prepoznavanje simptoma i pravovremeno traženje medicinske pomoći ključni su za sprečavanje ozbiljnih komplikacija. Ne ignorišite znakove upozorenja, već odmah potražite medicinsku pomoć ako sumnjate na zapaljenje slepog creva. Vaše zdravlje je važno i treba mu pridavati pažnju.

Upravljanje motornim vozilom je važna veština koja zahteva odgovornost i pažnju. Kako vreme prolazi, vozači moraju obnoviti svoje vozačke dozvole kako bi ostali legalni na putevima. Međutim, jedno od pitanja koje često izaziva polemike među vozačima jeste da li je potrebno lekarsko uverenje za produženje vozačke dozvole. U ovom blogu ćemo istražiti ovu temu i razmotriti različite aspekte.

Vozači su ključni deo saobraćajnog sistema i očekuje se da budu sposobni upravljati vozilom na bezbedan način. Zbog toga mnoge države i zemlje zahtevaju od vozača da redovno proveravaju svoje zdravstveno stanje kako bi osigurale da su sposobni za sigurnu vožnju. U tom smislu, lekarsko uverenje može biti obavezno za produženje vozačke dozvole.

Postoje nekoliko razloga zbog kojih je lekarsko uverenje važno. Prvo, ono pomaže identifikaciju vozača koji imaju zdravstvene probleme koji mogu negativno uticati na njihovu sposobnost da upravljaju vozilom. Na primer, neki medicinski uslovi, kao što su epilepsija, srčane bolesti ili problemi sa vidom, mogu dovesti do gubitka kontrole nad vozilom i potencijalno izazvati saobraćajnu nesreću. Lekarsko uverenje omogućava stručnjacima da procene rizike i preporuče odgovarajuće mere, kao što su ograničenja vožnje ili redovno praćenje zdravstvenog stanja.

Drugo, lekarsko uverenje takođe može biti korisno u otkrivanju potencijalnih problema sa mentalnim zdravljem vozača. Neki psihološki faktori, poput depresije ili anksioznosti, mogu uticati na koncentraciju i reakcije vozača za volanom. Redovne procene mentalnog zdravlja putem lekarskog uverenja mogu pomoći u identifikaciji ovih problema i pružanju odgovarajuće podrške vozačima.

Međutim, postoji i druga strana ove priče. Neke države ne zahtevaju lekarsko uverenje za produženje vozačke dozvole, posebno za mlađe vozače ili one koji nemaju istoriju zdravstvenih problema.

Sezonske alergije počinju sa prvim znacima proleća, tj. procvetalim drvećem i cvećem.

Ako ste jedan od miliona ljudi koji imaju sezonske alergije, to podrazumeva kijanje, začepljenost, curenje iz nosa i druge dosadne simptome. Sezonske alergije – koje se nazivaju i polenska groznica i alergijski rinitis – mogu vas učiniti nesrećnim. Ali pre nego što se zadovoljite plastičnim cvećem i veštačkom travom, isprobajte ove jednostavne strategije kako biste sezonske alergije držali pod kontrolom.

 

Smanjite svoju izloženost okidačima alergija

Da biste smanjili svoju izloženost stvarima koje izazivaju znakove i simptome alergije (alergeni):

• Ostanite u zatvorenom prostoru tokom suvih, vetrovitih dana. Najbolje vreme za izlazak napolje je posle dobre kiše, što pomaže u uklanjanju polena iz vazduha.
• Izbegavajte košenje travnjaka, čupanje korova i druge baštenske poslove koji izazivaju alergene.
• Skinite odeću koju ste nosili napolju i istuširajte se da biste isprali polen sa kože i kose.
• Ne kačite veš napolju – polen se može zalepiti za posteljinu i peškire.
• Nosite masku za lice ako radite vanjske poslove.
• Preduzmite dodatne korake kada je broj polena visok

Znaci i simptomi sezonske alergije mogu se pojaviti kada ima puno polena u vazduhu. Ovi koraci vam mogu pomoći da smanjite izloženost:

• Proverite prognoze polena i trenutne nivoe polena.
• Ako se predviđa visok nivo polena, počnite da uzimate lekove za alergije pre nego što se pojave simptomi.
• Zatvorite vrata i prozore noću ako je moguće ili u bilo koje drugo vreme kada je nivo polena visok.
• Izbegavajte aktivnosti na otvorenom u ranim jutarnjim satima kada je nivo polena najveći.
• Održavajte vazduh u zatvorenom prostoru čistim

Ne postoji čudesni proizvod koji može eliminisati sve alergene iz vazduha u vašem domu, ali ovi predlozi mogu pomoći:

• Koristite klima uređaj u svojoj kući i automobilu.
• Ako imate prinudno grejanje ili klimatizaciju u svojoj kući, koristite visokoefikasne filtere i pratite redovne rasporede održavanja.
• Održavajte unutrašnji vazduh suvim pomoću odvlaživača.
• Koristite prenosivi visokoefikasni filter za čestice vazduha (HEPA) u svojoj spavaćoj sobi.
• Često čistite podove usisivačem koji ima HEPA filter.

 

Probajte lek bez recepta

Nekoliko vrsta lekova bez recepta može pomoći u ublažavanju simptoma alergije. To uključuje:

• Oralni antihistaminici. Antihistaminici mogu pomoći u ublažavanju kihanja, svraba, začepljenog ili curenja iz nosa i suzenja očiju. Primeri oralnih antihistaminika uključuju cetirizin (Alergija Zirteka), feksofenadin (Allegra Alergija) i loratadin (Claritin, Alavert).
• Kortikosteroidni sprejevi za nos. Ovi lekovi poboljšavaju nazalne simptome. Primeri uključuju flutikazon propionat (Flonase Allergi Relief), budezonid (Rhinocort Allergi) i triamcinolon (Nasacort Allergi 24 Hour). Razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnicima o dugotrajnoj upotrebi kortikosteroidnih sprejeva za nos.
• Kromolin natrijum sprej za nos. Ovaj sprej za nos može ublažiti simptome alergije blokiranjem oslobađanja agenasa imunog sistema koji izazivaju simptome. Najbolje funkcioniše ako se lečenje započne pre izlaganja alergenima. Smatra se veoma bezbednim tretmanom, ali obično ga treba koristiti 4 do 6 puta dnevno.
• Oralni dekongestivi. Oralni dekongestivi kao što je pseudoefedrin (Sudafed) mogu pružiti privremeno olakšanje od začepljenosti nosa. Neki lekovi za alergije kombinuju antihistaminik sa dekongestivom. Primeri uključuju cetirizin-pseudoefedrin (Zirtec-D 12 sati), feksofenadin-pseudoefedrin (Allegra-D 12-časovna alergija i kongestija) i loratadin-pseudoefedrin (Claritin-D). Razgovarajte sa svojim lekarom o tome da li je upotreba dekongestiva dobra za lečenje simptoma alergije.

 

 

Sezonske alergije i redovno ispiranje sinusa

Ispiranje nosnih prolaza fiziološkim rastvorom (ispiranje nosa) je brz, jeftin i efikasan način za ublažavanje nazalne kongestije. Ispiranje direktno ispire sluz i alergene iz nosa.

Slani rastvori se mogu kupiti gotovi ili kao setovi za dodavanje u vodu. Ako koristite komplet ili domaći fiziološki rastvor, koristite flaširanu vodu da biste smanjili rizik od infekcije.

Domaći rastvori treba da imaju 1 litar (1 litar) vode, 1,5 kašičice (7,5 mililitara) soli za konzerviranje i 1 kašičicu (5 mililitara) sode bikarbone.

Isperite uređaj za ispiranje nakon svake upotrebe čistom vodom i ostavite otvoren da se osuši na vazduhu.

 

 

Sezonske alergije – alternativni tretmani

Brojni prirodni lekovi su korišćeni za lečenje simptoma polenske groznice. Tretmani koji mogu poboljšati simptome uključuju ekstrakte žbunaste ljuske, spirulinu (vrsta sušenih algi) i druge biljne lekove. Na osnovu ograničenog broja dobro osmišljenih kliničkih ispitivanja, nema dovoljno dokaza koji bi pokazali bezbednost i efikasnost ovih lekova.

Rezultati studija akupunkture su pokazali moguću ograničenu korist, ali rezultati studija su pomešani.

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što pokušate sa alternativnim tretmanima.

 

 

Sezonske alergije – šta kada kućni lekovi nisu dovoljni?

Za mnoge ljude, izbegavanje alergena i uzimanje lekova bez recepta je dovoljno za ublažavanje simptoma. Ali ako su vaše sezonske alergije i dalje uznemirujuće, nemojte odustati. Dostupan je niz drugih tretmana.

Ako imate teške sezonske alergije, vaš zdravstveni radnik može vam preporučiti da uradite kožne testove ili krvne testove kako biste tačno saznali koji alergeni izazivaju vaše simptome. Testiranje može pomoći da se utvrdi koje korake treba da preduzmete da biste izbegli specifične okidače i da identifikujete koji tretmani će verovatno biti najbolji za vas.

Za neke ljude, vakcine protiv alergija (imunoterapija alergenima) mogu biti dobra opcija. Takođe poznat kao desenzibilizacija, ovaj tretman uključuje redovne injekcije koje sadrže male količine supstanci koje izazivaju vaše alergije. Vremenom, ove injekcije smanjuju reakciju imunog sistema koja izaziva simptome. Za neke alergije, lečenje se može dati u obliku tableta ispod jezika.

Poremećaj pažnje ili hiperaktivnosti (ADHD) je hronično stanje koje pogađa milione dece i često se nastavlja u odraslom dobu. ADHD uključuje kombinaciju upornih problema, kao što su teškoće u održavanju pažnje, hiperaktivnost i impulsivno ponašanje.

Deca sa ADHD-om takođe mogu da se bore sa niskim samopoštovanjem, problematičnim odnosima i lošim uspehom u školi. Simptomi se ponekad smanjuju sa godinama. Međutim, neki ljudi nikada u potpunosti ne prerastu simptome ADHD-a.

Iako lečenje neće izlečiti ADHD, može u velikoj meri pomoći kod simptoma. Lečenje obično uključuje lekove i intervencije u ponašanju. Rana dijagnoza i lečenje mogu napraviti veliku razliku u ishodu.

 

Poremećaj pažnje kod dece – simptomi

Primarne karakteristike poremećaj pažnje, tj. ADHD-a uključuju nepažnju i hiperaktivno-impulzivno ponašanje. Simptomi ADHD-a počinju pre 12. godine, a kod neke dece su primetni već sa 3 godine. Simptomi ADHD-a mogu biti blagi, umereni ili teški, i mogu se nastaviti u odraslom dobu.

Poremećaj pažnje se češće javlja kod muškaraca nego kod žena, a ponašanje može biti različito kod dečaka i devojčica. Na primer, dečaci mogu biti hiperaktivniji, a devojčice tiho nepažljive.

Postoje tri podtipa ADHD-a:

• Pretežno nepažljiv. Većina simptoma spada pod nepažnju.
• Pretežno hiperaktivan/impulsivan. Većina simptoma je hiperaktivna i impulsivna.
• Kombinovano. Ovo je mešavina simptoma nepažnje i hiperaktivnih/impulzivnih simptoma.

 

Nepažnja

Dete koje pokazuje obrazac poremećaja pažnje često može da:

• Ne obraća veliku pažnju na detalje ili nepažljivo pravi greške u školskim zadacima
• Ima problema da ostane fokusirano na zadatke ili igru
• Izgleda da ne sluša, čak i kada se direktno razgovara sa njim
• Ima poteškoća da prati uputstva i ne uspeva da završi školske zadatke ili kućne poslove
• Ima problema sa organizovanjem zadataka i aktivnosti
• Izbegava ili ne voli zadatke koji zahtevaju fokusiran mentalni napor, kao što je domaći
• Izgubi predmete potrebne za zadatke ili aktivnosti, na primer, igračke, školske zadatke, olovke
• Budi lako ometeno
• Zaboravi da radi neke dnevne aktivnosti, kao što je zaboravljanje da obavi kućne poslove
• Hiperaktivnost i impulsivnost

Tipično razvojno ponašanje u odnosu na Poremećaj pažnje – ADHD

Većina zdrave dece je u jednom ili drugom trenutku nepažljiva, hiperaktivna ili impulsivna. Tipično je za predškolce da imaju kratak raspon pažnje i da ne mogu dugo da se drže jedne aktivnosti. Čak i kod starije dece i tinejdžera, raspon pažnje često zavisi od nivoa interesovanja.

Isto važi i za hiperaktivnost. Mala deca su po prirodi energična — često su još uvek puna energije dugo nakon što su istrošila roditelje. Pored toga, neka deca prirodno imaju veći nivo aktivnosti od druge. Decu nikada ne treba klasifikovati kao osobe sa ADHD-om samo zato što se razlikuju od svojih prijatelja ili braće i sestara.

Deca koja imaju problema u školi, ali se dobro slažu kod kuće ili sa prijateljima, verovatno se bore sa nečim drugim osim ADHD-a. Isto važi i za decu koja su hiperaktivna ili nepažljiva kod kuće, ali čiji školski rad i prijateljstva ostaju nepromenjeni.

 

Kada posetiti doktora?

Ako ste zabrinuti da vaše dete pokazuje znake poremećaja pažnje, tj. ADHD-a, posetite svog pedijatra ili porodičnog lekara. Vaš lekar vas može uputiti kod specijaliste, kao što je razvojno-bihejvioralni pedijatar, psiholog, psihijatar ili pedijatrijski neurolog, ali je važno da prvo obavite medicinsku procenu da biste proverili druge moguće uzroke poteškoća vašeg deteta.

 

Poremećaj pažnje – uzroci

Iako tačan uzrok ADHD-a nije jasan, istraživački napori se nastavljaju. Faktori koji mogu biti uključeni u razvoj ADHD-a uključuju genetiku, okruženje ili probleme sa centralnim nervnim sistemom u ključnim trenucima razvoja.

Faktori rizika za ADHD mogu uključivati:

• Krvni srodnici, kao što su roditelj ili brat ili sestra, sa ADHD-om ili drugim poremećajem mentalnog zdravlja
• Izloženost toksinima iz životne sredine — poput olova, koji se uglavnom nalaze u bojama i cevima u starijim zgradama
• Upotreba droga kod majke, upotreba alkohola ili pušenje tokom trudnoće
• Prevremeno rođenje

Iako je šećer popularno osumnjičen za izazivanje hiperaktivnosti, nema pouzdanih dokaza za to. Mnogi problemi u detinjstvu mogu dovesti do poteškoća u održavanju pažnje, ali to nije isto što i ADHD.

 

Poremećaj pažnje kod dece – komplikacije

Poremećaj pažnje može otežati život deci. Deca sa ADHD-om:

• Često se bore u učionici, što može dovesti do akademskog neuspeha i osuđivanja druge dece i odraslih
• Imaju tendenciju da imaju više nesreća i povreda svih vrsta nego deca koja nemaju ADHD
• Skloni su slabom samopoštovanju
• Veća je verovatnoća da će imati problema u interakciji i prihvatanju od strane vršnjaka i odraslih
• Imaju povećan rizik od zloupotrebe alkohola i droga i drugog delikventnog ponašanja

 

Poremećaj pažnje – lečenje

Standardni tretmani za ADHD kod dece uključuju lekove, terapiju ponašanja, savetovanje i obrazovne usluge. Ovi tretmani mogu ublažiti mnoge simptome ADHD-a, ali ga ne leče. Možda će trebati neko vreme da se utvrdi šta najbolje odgovara vašem detetu.

Stimulativni lekovi

Trenutno, stimulativni lekovi (psihostimulatori) su najčešće propisani lekovi za ADHD. Izgleda da stimulansi povećavaju i balansiraju nivoe hemikalija u mozgu zvanih neurotransmiteri. Ovi lekovi pomažu u poboljšanju znakova i simptoma nepažnje i hiperaktivnosti – ponekad efikasno u kratkom vremenskom periodu.

Ostali lekovi

Drugi lekovi koji mogu biti efikasni u lečenju ADHD-a uključuju:

• Atomoksetin (Stratera)
• Antidepresivi kao što je bupropion (Vellbutrin SR, Vellbutrin KSL, drugi)
• Guanfacin (Intuniv)
• Klonidin (Catapres, Kapvai)

Atomoksetin i antidepresivi deluju sporije od stimulansa i može proći nekoliko nedelja pre nego što počnu da deluju u potpunosti. Ovo mogu biti dobre opcije ako vaše dete ne može da uzima stimulanse zbog zdravstvenih problema ili ako stimulansi izazivaju ozbiljne neželjene efekte.

 

ADHD bihejvioralna terapija

Deca sa ADHD-om često imaju koristi od bihejvioralne terapije, obuke socijalnih veština, obuke za roditeljske veštine i savetovanja, koje može da obezbedi psihijatar, psiholog, socijalni radnik ili drugi stručnjak za mentalno zdravlje. Neka deca sa ADHD-om mogu imati i druga stanja kao što su anksiozni poremećaj ili depresija. U ovim slučajevima, savetovanje može pomoći i ADHD-u i koegzistirajućem problemu.

Primeri terapije uključuju:

• Terapija ponašanja. Nastavnici i roditelji mogu da nauče strategije za promenu ponašanja, kao što su sistemi nagrađivanja i vremenska ograničenja, za suočavanje sa teškim situacijama.
• Obuka socijalnih veština. Ovo može pomoći deci da nauče odgovarajuće društveno ponašanje.
• Obuka roditeljskih veština. Ovo može pomoći roditeljima da razviju načine da razumeju i vode ponašanje svog deteta.
• Psihoterapija. Ovo omogućava starijoj deci sa ADHD-om da razgovaraju o problemima koji ih muče, istražuju negativne obrasce ponašanja i nauče načine da se nose sa svojim simptomima.
• Porodična terapija. Porodična terapija može pomoći roditeljima i braći i sestrama da se izbore sa stresom života sa nekim ko ima ADHD.

Najbolji rezultati se postižu kada se koristi timski pristup, gde nastavnici, roditelji, terapeuti i lekari rade zajedno. Obrazujte se o ADHD-u i dostupnim uslugama. Radite sa nastavnicima vašeg deteta i uputite ih na pouzdane izvore informacija kako biste podržali njihove napore u učionici.

 

Radite sa vašim detetom

• Pokažite svom detetu puno ljubavi. Deca treba da čuju da su voljena i cenjena. Fokusiranje samo na negativne aspekte ponašanja vašeg deteta može naštetiti vašoj vezi i uticati na samopouzdanje i samopoštovanje. Ako vaše dete teško prihvata verbalne znake naklonosti, osmeh, tapšanje po ramenu ili zagrljaj mogu vam pokazati da vam je stalo. Potražite ponašanja za koja možete redovno davati komplimente svom detetu.
• Pronađite načine da poboljšate samopoštovanje. Deca sa ADHD-om se često dobro snalaze sa umetničkim projektima, časovima muzike ili plesa ili časovima borilačkih veština. Birajte aktivnosti na osnovu njihovih interesovanja i sposobnosti. Sva deca imaju posebne talente i interesovanja koja se mogu negovati. Mali česti uspesi pomažu u izgradnji samopoštovanja.
• Koristite jednostavne reči i pokažite kada detetu dajete uputstva. Govorite polako i tiho i budite vrlo konkretni. Dajte jedan po jedan uput. Zaustavite se i uspostavite kontakt očima sa svojim detetom pre i dok dajete uputstva.
• Identifikujte teške situacije. Pokušajte da izbegnete situacije koje su teške za vaše dete, kao što je sedenje tokom dugih prezentacija ili kupovina u tržnim centrima i prodavnicama gde asortiman robe može biti ogroman.
• Koristite tajm-aute ili odgovarajuće posledice za disciplinu. Počnite sa čvrstom disciplinom pune ljubavi koja nagrađuje dobro ponašanje i obeshrabruje negativno ponašanje. Vremensko ograničenje treba da bude relativno kratko, ali dovoljno dugo da vaše dete povrati kontrolu. Ideja je da se prekine i ublaži ponašanje van kontrole. Od dece se takođe može očekivati da prihvate rezultate izbora koje donose.
• Rad na organizaciji. Pomozite svom detetu da organizuje i održava dnevnu svesku ili grafikon sa zadacima i aktivnostima i budite sigurni da vaše dete ima mirno mesto za učenje. Grupišite predmete u dečijoj sobi i odložite ih na jasno obeležene prostore. Pokušajte da pomognete svom detetu da svoje okruženje održi organizovanim i neopterećenim.
• Pokušajte da držite redovan raspored za obroke, dremke i vreme za spavanje. Deca sa ADHD-om teško prihvataju i prilagođavaju se promenama. Koristite veliki kalendar da označite posebne aktivnosti koje predstoje i svakodnevne poslove. Izbegavajte ili barem upozorite decu na iznenadne prelaze sa jedne aktivnosti na drugu.
• Podstičite društvenu interakciju. Pomozite svom detetu da nauči društvene veštine modelovanjem, prepoznavanjem i nagrađivanjem pozitivnih interakcija sa vršnjacima.
• Usvojite navike zdravog načina života. Uverite se da je vaše dete odmorno. Pokušajte da sprečite da se vaše dete preumorno jer umor često pogoršava simptome ADHD-a. Važno je da vaše dete jede uravnoteženu ishranu za zdrav razvoj. Pored zdravstvenih koristi, redovno vežbanje može imati pozitivan efekat na ponašanje kada se doda lečenju.

 

Vežbanje pomaže u povećanju nivoa energije i poboljšanju raspoloženja. Takođe može biti povezano sa mnogim drugim moćnim zdravstvenim prednostima, uključujući smanjeni rizik od hroničnih bolesti.

Vežba se definiše kao svaki pokret koji tera vaše mišiće da rade i zahteva od vašeg tela da sagoreva kalorije.

Postoji mnogo vrsta fizičke aktivnosti, uključujući plivanje, trčanje, hodanje i ples, da spomenemo samo neke.

Pokazalo se da aktivnost ima mnoge zdravstvene koristi, kako fizički tako i mentalno. Možda vam čak i pomogne da živite duže.

Evo 10 najboljih načina na koje redovno vežbanje koristi vašem telu i mozgu.

 

1. Vežbanje može učiniti da se osećate srećnije

Pokazalo se da vežba poboljšava vaše raspoloženje i smanjuje osećaj depresije, anksioznosti i stresa.

Ona proizvodi promene u delovima mozga koji regulišu stres i anksioznost. Takođe može povećati osetljivost mozga na hormone serotonin i norepinefrin, koji ublažavaju osećaj depresije.

Pored toga, vežbanje može povećati proizvodnju endorfina, za koje se zna da pomažu u stvaranju pozitivnih osećanja i smanjenju percepcije bola.

Zanimljivo, nije važno koliko je vaš trening intenzivan. Čini se da vežba može da utiče na vaše raspoloženje bez obzira na intenzitet fizičke aktivnosti.

U stvari, u studiji na 24 žene kojima je dijagnostikovana depresija, vežbanje bilo kog intenziteta značajno je smanjilo osećaj depresije.

Efekti vežbanja na raspoloženje su toliko moćni da izbor vežbanja (ili ne) čak čini razliku u kratkim vremenskim periodima.

Jedan pregled 19 studija otkrio je da su aktivni ljudi koji su prestali da redovno vežbaju iskusili značajno povećanje simptoma depresije i anksioznosti, čak i nakon samo nekoliko nedelja.

 

 

2. Vežbanje može pomoći u gubitku težine

Neke studije su pokazale da je neaktivnost glavni faktor povećanja telesne težine i gojaznosti.

Da bismo razumeli efekat vežbanja na smanjenje telesne težine, važno je razumeti odnos između vežbanja i potrošnje energije.

Vaše telo troši energiju na tri načina:

• varenje hrane
• vežbanje
• održavanje funkcija tela, poput otkucaja srca i disanja

Dok ste na dijeti, smanjeni unos kalorija će smanjiti brzinu metabolizma, što može privremeno odložiti gubitak težine. Naprotiv, pokazalo se da redovno vežbanje povećava brzinu metabolizma, što može sagoreti više kalorija kako bi vam pomoglo da izgubite težinu.

Pored toga, studije su pokazale da kombinovanje aerobne vežbe sa treningom otpora može maksimizirati gubitak masti i održavanje mišićne mase, što je neophodno za održavanje težine i održavanje čiste mišićne mase.

 

3. Vežbanje je dobro za vaše mišiće i kosti

Vežba igra vitalnu ulogu u izgradnji i održavanju jakih mišića i kostiju.

Aktivnosti poput dizanja tegova mogu stimulisati izgradnju mišića kada su uparene sa adekvatnim unosom proteina.

To je zato što vežbanje pomaže u oslobađanju hormona koji promovišu sposobnost vaših mišića da apsorbuju aminokiseline. Ovo im pomaže da rastu.

Kako ljudi stare, oni gube mišićnu masu i funkciju, što može dovesti do povećanog rizika od povreda. Vežbanje redovne fizičke aktivnosti je od suštinskog značaja za smanjenje gubitka mišića i održavanje snage kako starite.

Vežbanje takođe pomaže u izgradnji gustine kostiju kada ste mlađi, pored toga što pomaže u sprečavanju osteoporoze kasnije u životu.

Neka istraživanja sugerišu da vežbe sa velikim uticajem (kao što su gimnastika ili trčanje) ili sportovi sa neobičnim udarcem (kao što su fudbal i košarka) mogu pomoći u promovisanju veće gustine kostiju od sportova bez uticaja poput plivanja i vožnje bicikla.

 

 

4. Vežbanje može povećati nivo energije

Vežba može biti pravi pojačivač energije za mnoge ljude, uključujući i one sa različitim zdravstvenim stanjima.

Jedna starija studija je otkrila da je 6 nedelja redovnog vežbanja smanjilo osećaj umora kod 36 ljudi koji su prijavili uporan umor.

I ne zaboravimo fantastične prednosti vežbanja za zdravlje srca i pluća. Aerobne vežbe jačaju kardiovaskularni sistem i poboljšavaju zdravlje pluća, što može značajno pomoći u nivou energije.

Kako se više krećete, vaše srce pumpa više krvi, isporučujući više kiseonika vašim mišićima koji rade. Uz redovnu vežbu, vaše srce postaje efikasnije i vešto u premeštanju kiseonika u krv, čineći vaše mišiće efikasnijim.

Vremenom, ovaj aerobni trening dovodi do manje potražnje na vašim plućima i zahteva manje energije za obavljanje istih aktivnosti – jedan od razloga zbog kojih je manje verovatno da ćete ostati bez daha tokom energične aktivnosti.

Pored toga, pokazalo se da vežbanje povećava nivoe energije kod ljudi sa drugim stanjima, kao što je rak.

 

 

5. Vežbanje može smanjiti rizik od hronične bolesti

Nedostatak redovne fizičke aktivnosti je primarni uzrok hronične bolesti.

Pokazalo se da redovno vežbanje poboljšava osetljivost na insulin, zdravlje srca i sastav tela. Takođe može smanjiti krvni pritisak i nivo holesterola.

Tačnije, vežbanje može pomoći u smanjenju ili sprečavanju sledećih hroničnih zdravstvenih stanja:

• Dijabetes tipa 2. Redovne aerobne vežbe mogu odložiti ili sprečiti dijabetes tipa 2. Takođe ima značajne zdravstvene prednosti za ljude sa dijabetesom tipa 1. Trening otpornosti za dijabetes tipa 2 uključuje poboljšanje masne mase, krvnog pritiska, nemasne telesne mase, insulinske rezistencije i kontrole glikemije.
• Bolest srca. Vežbanje smanjuje faktore kardiovaskularnog rizika i takođe je terapeutski tretman za osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima.
• Mnoge vrste raka. Vežbanje može pomoći u smanjenju rizika od nekoliko karcinoma, uključujući rak dojke, kolorektuma, endometrijuma, žučne kese, bubrega, pluća, jetre, jajnika, pankreasa, prostate, štitne žlezde, želuca i jednjaka.
• Visok holesterol. Redovna fizička aktivnost umerenog intenziteta može povećati HDL (dobar) holesterol dok održava ili nadoknađuje povećanje LDL (lošeg) holesterola. Istraživanja podržavaju teoriju da je aerobna aktivnost visokog intenziteta potrebna za snižavanje nivoa LDL.
• Hipertenzija: Učešće u redovnim aerobnim vežbama može smanjiti sistolni krvni pritisak u mirovanju za 5–7 mmHG kod osoba sa hipertenzijom.

Nasuprot tome, nedostatak redovne vežbe – čak i kratkoročno – može dovesti do značajnog povećanja masti na stomaku, što može povećati rizik od dijabetesa tipa 2 i bolesti srca.

Zato se preporučuje redovna fizička aktivnost kako bi se smanjila masnoća na stomaku i smanjio rizik od razvoja ovih stanja.

 

 

6. Vežbanje može pomoći zdravlju kože

Na vašu kožu može uticati količina oksidativnog stresa u vašem telu.

Oksidativni stres nastaje kada antioksidativna odbrana tela ne može u potpunosti da popravi oštećenje ćelija uzrokovano jedinjenjima poznatim kao slobodni radikali. Ovo može oštetiti strukturu ćelija i negativno uticati na vašu kožu.

Iako intenzivna i iscrpljujuća fizička aktivnost može doprineti oksidativnom oštećenju, redovno umereno vežbanje može zapravo povećati proizvodnju prirodnih antioksidanata u vašem telu, koji pomažu u zaštiti ćelija.

Na isti način, vežbanje može da stimuliše protok krvi i indukuje adaptacije ćelija kože koje mogu pomoći u odlaganju pojave starenja kože.

 

 

7. Može pomoći zdravlju vašeg mozga i pamćenju

Vežbanje može poboljšati funkciju mozga i zaštititi pamćenje i veštine razmišljanja.

Za početak, povećava broj otkucaja srca, što promoviše protok krvi i kiseonika u vaš mozak. Takođe može stimulisati proizvodnju hormona koji poboljšavaju rast moždanih ćelija.

Osim toga, sposobnost vežbanja da spreči hronične bolesti može da se prevede u koristi za vaš mozak, pošto ovi uslovi mogu uticati na njegovu funkciju.

Redovna fizička aktivnost je posebno važna kod starijih osoba jer starenje — u kombinaciji sa oksidativnim stresom i upalom — promoviše promene u strukturi i funkciji mozga.

Pokazalo se da vežba povećava veličinu hipokampusa, dela mozga koji je od vitalnog značaja za pamćenje i učenje, što može pomoći u poboljšanju mentalnih funkcija kod starijih odraslih.

Na kraju, pokazalo se da vežbanje smanjuje promene u mozgu koje mogu doprineti stanjima kao što su Alchajmerova bolest i demencija.

 

 

8. Vežbanje može pomoći u opuštanju i kvalitetu sna

Redovna vežba može vam pomoći da se opustite i bolje spavate.

Što se tiče kvaliteta sna, iscrpljivanje (gubitak) energije koji se javlja tokom vežbanja stimuliše restorativne procese tokom spavanja.

Štaviše, smatra se da povećanje telesne temperature koje se javlja tokom vežbanja poboljšava kvalitet sna pomažući da se temperatura tela smanji tokom spavanja.

Mnoge studije o efektima vežbanja na san su došle do sličnih zaključaka.

Jedan pregled šest studija otkrio je da je učešće u programu vežbanja pomoglo u poboljšanju kvaliteta sna koji su sami prijavili i smanjenju latencije spavanja, što je količina vremena koja je potrebna da se zaspi.

Jedna studija sprovedena tokom 4 meseca otkrila je da su i istezanje i vežbe otpora dovele do poboljšanja sna kod ljudi sa hroničnom nesanicom.

Povratak na spavanje nakon buđenja, trajanje sna i kvalitet sna poboljšali su se i nakon istezanja i vežbi otpora. Anksioznost je takođe smanjena u grupi za istezanje.

Štaviše, čini se da redovno vežbanje koristi starijim odraslima, koji su često pogođeni poremećajima spavanja.

Možete biti fleksibilni sa vrstom vežbe koju odaberete. Čini se da ili sama aerobna vežba ili aerobna vežba u kombinaciji sa treningom otpora mogu poboljšati kvalitet sna.

 

 

9. Vežbanje može smanjiti bol

Iako hronični bol može biti iscrpljujući, vežbanje zapravo može pomoći da se smanji.

U stvari, dugi niz godina preporuka za lečenje hroničnog bola bila je mirovanje i neaktivnost. Međutim, nedavne studije pokazuju da vežbanje pomaže u ublažavanju hroničnog bola.

U stvari, jedan pregled nekoliko studija otkrio je da vežbanje može pomoći onima sa hroničnim bolom da smanje bol i poboljšaju kvalitet života.

Nekoliko studija takođe pokazuje da vežbanje može pomoći u kontroli bolova povezanih sa različitim zdravstvenim stanjima, uključujući hronični bol u donjem delu leđa, fibromialgiju i hronični poremećaj mekog tkiva ramena, da spomenemo samo neke.

Pored toga, fizička aktivnost takođe može povećati toleranciju na bol i smanjiti percepciju bola.

 

 

10. Može promovisati bolji seksualni život

Dokazano je da vežbanje podstiče seksualni nagon.

Redovno vežbanje može ojačati srce, poboljšati cirkulaciju krvi, tonirati mišiće i poboljšati fleksibilnost, a sve to može poboljšati vaš seksualni život.

Fizička aktivnost takođe može poboljšati seksualne performanse i seksualno zadovoljstvo uz povećanje učestalosti seksualne aktivnosti.

Zanimljivo je da je jedna studija pokazala da je redovno vežbanje povezano sa povećanom seksualnom funkcijom i željom kod 405 žena u postmenopauzi.

Pregledom 10 studija takođe je utvrđeno da vežbanje najmanje 160 minuta nedeljno tokom perioda od 6 meseci može pomoći u značajnom poboljšanju erektilne funkcije kod muškaraca.

Štaviše, druga studija je otkrila da je jednostavna rutina od 6-minutne šetnje po kući pomogla 41 muškarcu da smanji simptome erektilne disfunkcije za 71%.

Još jedna studija je pokazala da su žene sa sindromom policističnih jajnika, koji može smanjiti seksualni nagon, povećale svoj seksualni nagon redovnim treningom otpora tokom 16 nedelja.

 

 

Zaključak

Vežbanje nudi neverovatne prednosti koje mogu poboljšati skoro svaki aspekt vašeg zdravlja. Redovna fizička aktivnost može povećati proizvodnju hormona koji čine da se osećate srećnije i pomaže vam da bolje spavate.

Takođe može:

• poboljšati izgled vaše kože
• pomoći da izgubite težinu i da je zadržite
• smanjiti rizik od hronične bolesti
• poboljšati svoj seksualni život

I nije potrebno mnogo kretanja da biste napravili veliku razliku u vašem zdravlju.

Ako imate za cilj 150 do 300 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta svake nedelje ili 75 minuta snažne fizičke aktivnosti raspoređene tokom cele nedelje, ispunićete smernice za aktivnosti Ministarstva zdravlja i socijalnih službi za odrasle.

Aerobna aktivnost umerenog intenziteta je sve što ubrzava rad srca, poput hodanja, vožnje bicikla ili plivanja. Aktivnosti poput trčanja ili učestvovanja u napornim časovima fitnesa računaju se sa snažnim intenzitetom.

Uključite najmanje 2 dana aktivnosti za jačanje mišića koje uključuju sve glavne mišićne grupe (noge, kukovi, leđa, stomak, grudi, ramena i ruke) i premašićete preporuke.

Možete koristiti tegove, trake otpora ili svoju telesnu težinu za izvođenje vežbi za jačanje mišića. Tu spadaju čučnjevi, sklekovi, presa za ramena, grudi.

Bez obzira da li se bavite određenim sportom ili pratite smernicu od 150 minuta aktivnosti nedeljno, neizbežno možete poboljšati svoje zdravlje na mnogo načina.

Kamen u bubregu (koji se naziva i bubrežni kamenac, nefrolitijaza ili urolitijaza) su tvrde naslage napravljene od minerala i soli koje se formiraju u vašim bubrezima.

Ishrana, višak telesne težine, neka medicinska stanja i određeni suplementi i lekovi su među mnogim uzrocima kamena u bubregu. Kamen u bubregu može uticati na bilo koji deo vašeg urinarnog trakta – od bubrega do bešike. Često se kamenje formira kada se urin koncentriše, omogućavajući mineralima da kristalizuju i lepe se zajedno.

Prolazak kamena u bubregu može biti prilično bolan, ali kamenac obično ne uzrokuje trajno oštećenje ako se prepozna na vreme. U zavisnosti od vaše situacije, možda vam neće trebati ništa drugo osim da uzimate lekove protiv bolova i pijete puno vode da biste izbacili kamen iz bubrega. U drugim slučajevima – na primer, ako se kamenje zaglavi u urinarnom traktu, ako je povezano sa urinarnom infekcijom ili izazove komplikacije – može biti potrebna operacija.

 

Simptomi

Kamen u bubregu obično neće izazvati simptome dok se ne pomeri unutar bubrega ili ne prođe u jedan od uretera. Ureteri su cevi koje povezuju bubrege i bešiku.

Ako se kamen u bubregu zaglavi u ureterima, on može blokirati protok mokraće i izazvati spazam uretera, što može biti veoma bolno. U tom trenutku možete osetiti sledeće simptome:

• Jak, oštar bol u boku i leđima, ispod rebara
• Bol koji se širi u donji deo stomaka i prepone
• Bol koji dolazi u talasima i varira u intenzitetu
• Bol ili peckanje tokom mokrenja

Drugi znaci i simptomi mogu uključivati:

• Ružičasti, crveni ili smeđi urin
• Zamućen ili smrdljiv urin
• Uporna potreba za mokrenjem, mokrenje češće nego obično ili mokrenje u malim količinama
• Mučnina i povraćanje
• Groznica ako je prisutna infekcija

Bol izazvan kamenom u bubregu može se promeniti – na primer, pomeranjem na drugu lokaciju – kako se kamen kreće kroz vaš urinarni trakt.

 

Kamen u bubregu – kada posetiti doktora?

Posetite lekara ako imate bilo kakve znake i simptome koji vas zabrinjavaju.

Potražite hitnu medicinsku pomoć ako osetite:

• Bol je toliko jak da ne možete mirno sedeti ili pronaći udoban položaj
• Bol praćen mučninom i povraćanjem
• Bol praćen groznicom
• Krv u urinu
• Poteškoće sa mokrenjem

 

Kamen u bubregu – vrste

Poznavanje vrste kamena u bubregu pomaže u određivanju njegovog uzroka i može dati naznake o tome kako da smanjite rizik od dobijanja više kamena u bubregu. 

Vrste kamena u bubregu uključuju:

Kalcijum kamenje

Većina kamena u bubregu je kalcijum, obično u obliku kalcijum oksalata. Oksalat je supstanca koju svakodnevno proizvodi vaša jetra ili se apsorbuje iz vaše ishrane. Određeno voće i povrće, kao i orasi i čokolada, imaju visok sadržaj oksalata.

Dijetetski faktori, visoke doze vitamina D, operacija intestinalnog bajpasa i nekoliko metaboličkih poremećaja mogu povećati koncentraciju kalcijuma ili oksalata u urinu.

Kalcijumovi kamenci se takođe mogu pojaviti u obliku kalcijum fosfata. Ova vrsta kamena je češća kod metaboličkih stanja, kao što je bubrežna tubularna acidoza. Takođe može biti povezan sa određenim lekovima koji se koriste za lečenje migrene ili napada, kao što je topiramat (Topamak, Trokendi KSR, Kudeki KSR).

Struvit kamenje

Struvitni kamenci se formiraju kao odgovor na infekciju urinarnog trakta. Ovo kamenje može brzo da raste i postane prilično veliko, ponekad sa malo simptoma ili malo upozorenja.

Kamenje mokraćne kiseline

Kamenje mokraćne kiseline može se formirati kod ljudi koji gube previše tečnosti zbog hronične dijareje ili malapsorpcije, onih koji jedu visokoproteinsku ishranu i onih sa dijabetesom ili metaboličkim sindromom. Određeni genetski faktori takođe mogu povećati rizik od kamena mokraćne kiseline.

Cistinski kamenci

Ovi kamenci se formiraju kod ljudi sa naslednim poremećajem zvanim cistinurija koji uzrokuje da bubrezi izlučuju previše određene aminokiseline.

 

Kamen u bubregu – lečenje

Lečenje kamena u bubregu varira, u zavisnosti od vrste kamena i uzroka.

Mali kamenčići sa minimalnim simptomima

Većina malih kamenaca u bubregu neće zahtevati invazivan tretman. Možda ćete moći sami da izbacite mali kamen:

• Voda za piće. Ako pijete čak 2 do 3 litre (1,8 do 3,6 litara) dnevno, vaš urin će se razblažiti i može sprečiti stvaranje kamenja. Osim ako vam lekar ne kaže drugačije, pijte dovoljno tečnosti — idealno uglavnom vode — da biste proizveli bistar ili skoro bistar urin.
• Lekovi protiv bolova. Prolazak malog kamena može izazvati neku nelagodnost. Da biste ublažili blagi bol, vaš lekar može preporučiti lekove protiv bolova kao što su ibuprofen (Advil, Motrin IB, drugi) ili naproksen natrijum (Aleve).
• Medicinska terapija. Vaš lekar vam može dati lek koji će vam pomoći da izbacite kamen iz bubrega. Ova vrsta lekova, poznata kao alfa blokator, opušta mišiće u ureteru, pomažući vam da brže i sa manje bola izbacite kamen iz bubrega. Primeri alfa blokatora uključuju tamsulozin (Flomaks) i kombinaciju lekova dutasterid i tamsulozin (Jalin).

Veliki kamenci i oni koji izazivaju simptome

Bubrežni kamenci koji su preveliki da bi mogli sami da prođu ili uzrokuju krvarenje, oštećenje bubrega ili tekuće infekcije urinarnog trakta mogu zahtevati opsežnije lečenje. Procedure mogu uključivati:

• Korišćenje zvučnih talasa za razbijanje kamenja. Za određene kamene u bubregu — u zavisnosti od veličine i lokacije — vaš lekar može preporučiti proceduru koja se zove ekstrakorporalna litotripsija udarnog talasa (ESVL).

ESVL koristi zvučne talase za stvaranje jakih vibracija (udarnih talasa) koji razbijaju kamenje na sitne komade koji se mogu proći kroz vaš urin. Procedura traje oko 45 do 60 minuta i može izazvati umereni bol, tako da možete biti pod sedativima ili malom anestezijom kako biste se osećali prijatno.

ESVL može izazvati krv u urinu, modrice na leđima ili stomaku, krvarenje oko bubrega i drugih susednih organa i nelagodnost dok kamenci prolaze kroz urinarni trakt.

• Operacija uklanjanja veoma velikih kamena u bubregu. Procedura koja se zove perkutana nefrolitotomija uključuje hirurško uklanjanje kamena iz bubrega pomoću malih teleskopa i instrumenata umetnutih kroz mali rez na leđima.

Dobićete opštu anesteziju tokom operacije i bićete u bolnici jedan do dva dana dok se oporavite. Vaš lekar može preporučiti ovu operaciju ako ESVL nije uspešan.

• Korišćenje niskona za uklanjanje kamenja. Da biste uklonili manji kamen u ureteru ili bubregu, vaš lekar može da provuče tanku osvetljenu cev (ureteroskop) opremljenu kamerom kroz uretru i bešiku do uretera.

Jednom kada se kamen pronađe, specijalni alati mogu uhvatiti kamen u zamku ili ga razbiti na komade koji će proći kroz vaš urin. Vaš lekar može zatim postaviti malu cev (stent) u ureter da ublaži otok i podstakne zarastanje. Možda će vam trebati opšta ili lokalna anestezija tokom ove procedure.

• Operacija paratiroidne žlezde. Neki kalcijum fosfatni kamenci su uzrokovani prekomerno aktivnim paratiroidnim žlezdama, koje se nalaze na četiri ugla vaše štitne žlezde, odmah ispod vaše Adamove jabuke. Kada ove žlezde proizvode previše paratiroidnog hormona (hiperparatiroidizam), nivoi kalcijuma mogu postati previsoki i kao rezultat toga može se formirati kamen u bubregu.

Hiperparatiroidizam se ponekad javlja kada se mali, benigni tumor formira u jednoj od vaših paratiroidnih žlezda ili kada razvijete drugo stanje koje dovodi do toga da ove žlezde proizvode više paratiroidnog hormona. Uklanjanje izrasline iz žlezde zaustavlja stvaranje kamena u bubregu. Ili vam lekar može preporučiti lečenje stanja koje uzrokuje da vaša paratiroidna žlezda previše proizvodi hormon.