Prof. dr Lukas Rasulić – utiskivanje istorijskog pečata neurohirurgije
U dinamičnom svetu neurohirurgije, svetski priznati stručnjak, mentor i humanista Prof. dr Lukas Rasulić kroz svoju karijeru dokazao je da su odlučnost, strast, ljubav i konstantno usavršavanje neophodni faktori kako biste se upisali u istoriju jedne oblasti kao relevantni izvor znanja i doprinosa na polju svog profesionalnog i socijalnog delovanja. Neurohirurg i redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Prof. dr Lukas Rasulić stoji na čelu Klinike za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, sa posebnim fokusom na hirurgiju perifernih nerava.
Njegov impresivan naučni doprinos reflektuje se kroz preko 550 publikacija u međunarodnim i nacionalnim časopisima, postavljajući ga kao istaknutog lidera u neurohirurgiji. Takođe, Prof. dr Rasulić zauzima ključne funkcije u uglednim institucijama, uključujući predsednički položaj u Srpskom neurohirurškom društvu i osnivačku ulogu u Jugoistočnom evropskom neurohirurškom društvu. Od 2022 godine na mestu je generalnog sekretara evrospke asocijacije nerurohirurga.
Njegova posvećenost obrazovanju i inovacijama ogleda se i kroz vođenje projekta AENEID, kao glavnog nosioca projekta u Srbiji, stvarajući centar izvrsnosti za hirurgiju perifernih nerava. Takođe, kao lider projekta Neuro(de)cision, Prof. dr Rasulić podržava studente medicine i unapređuje saradnju u okviru programa Erasmus+.
Sa H-indeksom od 12 i 727 citata, Prof. dr Rasulić ostavlja dubok pečat na polju neurohirurgije, zahvaljujući stručnosti i liderstvu na ovom polju.
- Kako ste pronašli svoju strast za neurohirurgiju, posebno za periferni nervni sistem, i koji su ključni trenuci u vašoj karijeri koji su vas inspirisali da se posvetite ovoj oblasti?
Oduvek sam bio fasciniran složenošću i detaljima ljudskog mozga i nervnog sistema. Ova fascinacija, zajedno sa snažnom željom da pomažem drugima i pozitivno utičem na živote ljudi, dovela me je do odluke da se posvetim neurohirurgiji. Mogućnost direktnog intervenisanja i potencijalno ublažavanje patnje i poboljšanje kvaliteta života pacijenata je ono što me zaista motivisalo da se specijalizujem u ovoj oblasti.
Pored navedenog, inicijalni momenat se desio u mom detinjstvu. Imao sam 6 godina kada sam povredio palac desne ruke u predelu korena nokta na zarđali ekser. Kao što to obično biva u takvim situacijama, vrlo brzo je došlo do infekcije i otoka palca i čitave šake. Moja majka Dušanka je bila uspaničena, a moj tata, dr Grujica Rasulić, došavši sa službenog puta, rešio je moj problem adekvatnom terapijom za kratko vreme. Drugim rečima, incijalni momenat je bio da budem u stanju da pomognem sebi i svojim bližnjima, a potom i drugim ljudima. Dalje je sve istorija.
Na početku karijere, kroz kliničko iskustvo, bio sam izložen raznim slučajevima koji se odnose na periferni nervni sistem. Ovi slučajevi su bili izazovni i zahtevali specifične veštine i znanje, što me dodatno inspirisalo da se posvetim ovoj oblasti. Takođe, uspeh u lečenju pacijenata, i situacije u kojima se videlo poboljšanje u njihovom zdravlju i funkcionisanju dodatno su me motivisale da se fokusiram upravo na ovu oblast. Sa druge strane, vrlo brzo sam shvatio da priroda bolesti i biologija imaju suštinski značaj za krajnji ishod lečenja pacijenata u neurohirurgiji. To je bio dodatni razlog da se od starta odlučim za hirurgiju perifernog nervnog sistema, koja je po svojoj suštini, jedina rekonstruktivna hirurgija u okviru neurohirurgije.
- Koja iskustva iz vaše prakse smatrate najizazovnijim i najinspirativnijim, i kako su ta iskustva oblikovala vaš pristup lečenju pacijenata sa oboljenjima perifernog nervnog sistema?
Neurohirurgija je zahtevna i izazovna oblast, kako tehnički, tako i emocionalno. Jedan od glavnih izazova je visok nivo odgovornosti koji dolazi sa izvođenjem složenih operacija na mozgu, kičmenoj moždini i perifernom nervnom sistemu. Svaki slučaj je jedinstven, a uvek postoji rizik. Neka od inspirativnih i izazovnih iskustava koja su oblikovala moj pristup su: rad na kompleksnim slučajevima oboljenja perifernog nervnog sistema koja su zahtevala preciznu dijagnostiku i planiranje tretmana u radu sa osetljivim nervnim strukturama; rešavanje komplikacija koje su se javljale tokom ili nakon hirurškog zahvata na perifernom nervnom sistemu; uvid u rehabilitaciju pacijenata i pružanje pomoći pacijentima da povrate pokretljivost, funkciju i kvalitet života; inovacije i istraživanja koja mi daju mogućnost da budem deo napretka u ovoj oblasti.
Smatram da svaki neurohirurg ima jedinstvena iskustva i perspektive koja oblikuju njihov pristup lečenju pacijenata sa oboljenjima perifernog nervnog sistema. Moj pristup pacijentima i lečenju je holistički i individualizovan. Svaki pacijent je jedinstven, sa svojim specifičnim potrebama i ciljevima. Trudim se da pružim personalizovanu negu, uzimajući u obzir sve aspekte pacijentovog zdravlja i dobrobiti.
- Kao lider Udruženja neurohirurga Srbije i generalni sekretar EANS-a, možete li podeliti neke od vaših vizija i planova za unapređenje neurohirurgije i brige o pacijentima u Srbiji i širom Evrope?
Jedan od ključnih aspekata unapređenja neurohirurgije i brige o pacijentima je poboljšanje pristupa zdravstvenim uslugama. To može uključivati povećanje broja neurohirurga, bolje raspoređivanje resursa i uspostavljanje specijalizovanih neurohirurških centara kako bi se pacijentima omogućio lakši pristup stručnoj i kvalitetnoj neurohirurškoj nezi.
Zatim, edukacija i obuka neurohirurga, osmišljavanje i implementacija programa obuke koji se fokusiraju na najnovije tehnike, tehnologije i istraživanja su ključni za unapređenje neurohirurgije.
Uvođenje i promovisanje multidisciplinarnog pristupa takođe može poboljšati ishode pacijenata i omogućiti holistički pristup njihovoj nezi.
Podsticanje istraživanja i inovacija u neurohirurgiji može dovesti do novih saznanja, tehnika i terapija. Podrška istraživačkim projektima, kliničkim ispitivanjima i razvoju novih tehnologija može unaprediti neurohirurgiju i omogućiti bolje rezultate za pacijente.
Naravno, ovo su samo neke od mogućih ideja i smernica za unapređenje neurohirurgije i brige o pacijentima. Konkretni planovi i strategije će se razlikovati u zavisnosti od specifičnih potreba i resursa svake zemlje i regiona.
Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je srpska škola neurohirurgija odavno zauzela svoje mesto na mapi svetske neurohirurgije i da idemo u korak sa aktuelnim zlatnim standardima struke i nauke.
- Kako se suočavate sa izazovima prilagođavanja novim tehnologijama i inovacijama u neurohirurgiji perifernog nervnog sistema, i na koji način te tehnologije poboljšavaju ishode pacijenata u vašoj praksi,koji je vaš etički stav prema robotici u sferi neurohirurgije?
Upotreba novih tehnologija zahteva od neurohirurga da se prilagode i steknu dodatno znanje i veštine. Edukacija, obuka i stalno praćenje napretka u oblasti neurohirurgije su ključni za uspešno korišćenje i integraciju novih tehnologija u praksu.
Tačno je da se neurohirurzi suočavaju sa izazovima prilagođavanja novim tehnologijama i inovacijama u neurohirurgiji, ali istovremeno te tehnologije mogu značajno poboljšati ishode pacijenata u neurohirurškoj praksi.
Nove tehnologije, kao što su neuronavigacija, intraoperativno, elektrofiziološko i neuroradiološko snimanje, mapiranje mozga i stereotaktičko vođenje, omogućavaju neurohirurzima da precizno planiraju operativni zahvat, lociraju i pristupe oštećenim nervnim strukturama. To smanjuje rizik od oštećenja zdravih tkiva i pomaže u postizanju boljih rezultata operacije.
Napredak u tehnologiji omogućava neurohirurzima da koriste minimalno invazivne tehnike u lečenju oboljenja perifernog nervnog sistema. To podrazumeva manje incizije, manje traume za pacijenta i brži oporavak.
Tu su naravno i tehnike neurostimulacije i neuroimaging tehnologije koje omogućavaju preciznu dijagnostiku, planiranje tretmana i praćenje napretka pacijenta.
Robotička hirurgija je inovativna tehnologija koja omogućava neurohirurzima da izvode precizne i kompleksne procedure na perifernom nervnom sistemu. Roboti pružaju stabilnost i tačnost, što može poboljšati rezultate operacija i smanjiti rizik od komplikacija.
Generalno gledano, etički stavovi prema robotici u sferi neurohirurgije mogu varirati i zavise od različitih faktora, uključujući kulturu, zakonodavstvo, stručne smernice i lična uverenja. Međutim, postoje neki opšti principi koji se mogu uzeti u obzir prilikom razmatranja etičkih pitanja u vezi sa robotikom u neurohirurgiji, a to su: sigurnost pacijenata, informisani pristanak pacijenata, stručnost i odgovornost neurohirurga, pristupačnost i pravičnost, praćenje i evaluacija.
Važno je napomenuti da se etički stavovi mogu menjati kako se tehnologija razvija i kako se stiče više iskustva u korišćenju robota u neurohirurgiji. Stručne organizacije, zakonodavstvo i etički odbori bi trebalo često da razmatraju ova pitanja i pružaju smernice za praksu.
- Koje posebne veštine ili metode smatrate ključnim za uspeh u neurohirurgiji perifernog nervnog sistema, i kako ih prenosite mladim generacijama neurohirurga kroz vase mentorstvo?
Uspeh u neurohirurgiji zahteva poznavanje svih neophodnih veština i metoda koje su ključne za postizanje dobrih rezultata, a najznačajnije su: Posedovanje teorijskog i praktičnog kliničkog znanja, Poznavanje detaljne anatomije centralnog i perifernog nervnog sistema, Mikrohirurške veštine, Komunikacija sa pacijentima, Timski rad, i još mnoge druge.
Kada je reč o prenošenju ovih veština i metoda mladim generacijama neurohirurga kroz mentorstvo, postoje neki ključni pristupi koje primenjujem, a odnose se na praktičnu obuku, odnosno omogućavanje mladim neurohirurzima da steknu praktično iskustvo i veštine. To može uključivati vođenje mladih neurohirurga kroz operacije, pružanje prilika za samostalno izvođenje procedura pod nadzorom i pružanje povratnih informacija i saveta.
Takođe, kao zvanični mentor, ne samo u programima edukacije srpskih, nego i evropskih, američkih i svetskih mladih neurohirurga, trudim se da obezbedim edukativne resurse i materijale kako bih podržao učenje mladih neurohirurga. Pratim njihov napredak i pružam povratne informacije o njihovom radu. Smatram da svaki mentor treba da bude primer mladim neurohirurzima u pogledu profesionalnosti, etike i odgovornosti. Modeliranje pravilnog ponašanja može pomoći u razvoju mladih neurohirurga kao stručnjaka.
Najvažnije je da mentorstvo bude kontinuirani proces, koji se prilagođava potrebama i napretku mladog neurohirurga. Redovna komunikacija, podrška i mentorstvo mogu pomoći u razvoju mladih neurohirurga i osigurati da budu uspešni tokom svoje karijere. Suština mentora i lidera jeste da omogući razvoj novih lidera.
- Kako su centralni i periferni nervni sistem najsloženiji sistemi ljudskog organizma, šta biste rekli na pitanje kada vas je “mozak” najviše iznenadio?
Ljudski mozak je jedan od najkompleksnijih organa u ljudskom telu, a njegove sposobnosti su fascinantne. Istraživanje mozga je i dalje aktivno polje nauke, a svakim danom otkrivaju se nove informacije o ovom neverovatnom organu.
Neke od najfascinantnijih trenutno poznatih činjenica o ljudskom mozgu su: velika brzina obrade informacija (teško je proceniti koliki broj informacija u jedinici vremena, odnosno u sekundi, mozak može da obradi, ali može mnogo i po tome mu ni jedan kompjuter nije ravan), broj neurona (oko 86 milijardi neurona gde svaki neuron može biti povezan sa hiljadama drugih neurona, stvarajući ogromnu mrežu komunikacije), sinapse kojih postoji oko 100 triliona, plasticitet mozga (sposobnost mozga da se oporavi od povreda, uči nove veštine i prilagođava se promenama u okruženju), električna aktivnost, emocionalni centri, kreativnost, energija (iako mozak čini samo oko 2% telesne mase, koristi oko 20% ukupne energije koju telo troši) i naravno jedinstvenost koja doprinosi individualnosti svake osobe. U 21. veku najveći fokus je na razvoju i unapređenju sistema koji se zasnivaju na principu interfejsa između mozga i mašine. To je modus operandi trenutno vanskeletnih sistema za poboljšanje oštećene funkcije kod pacijenata uz primenu robotike i veštačke inteligencije.
Sa druge strane, kada pričamo o situacijama u kojima ljudski mozak može iznenaditi neurohirurga kada se pojave neočekivane komplikacije tokom operacije, a primer za to su anatomske varijacije (varijacije u strukturi mozga – neobični putevi nervnih vlakana ili promene u rasporedu krvnih sudova), nepredvidive reakcije tkiva (npr. nekontrolisano krvarenje ili oticanje tkiva koje može otežati pristup oštećenom području), neobične patologije koje se mogu otkriti tokom operacije, a koje nisu bile prepoznate na osnovu preoperativnih snimaka, individualna varijabilnost. Dodatno, u drugim situacijama kada se praktično ne očekuje oporavak zbog oštećenja određenih delova mozga, mozak može da iznenadi i da taj oporavak bude mnogo bolji nego što očekujemo.Važno je da neurohirurzi budu spremni na neočekivane situacije i da imaju fleksibilnost i stručnost da se prilagode tim izazovima. Kontinuirano obrazovanje, iskustvo i saradnja sa timom stručnjaka mogu pomoći neurohirurgu da se nosi sa iznenađenjima koja mozak može predstaviti tokom operacije.
- Kakvu ulogu igraju pacijenti u vašem pristupu lečenju, i kako se trudite da stvorite empatičnu i saosećajnu vezu sa svakim pacijentom, posebno u neurohirurgiji gde su emotivni aspekti često prisutni?
Pacijenti igraju vrlo važnu ulogu u izboru pristupa lečenju. Kada se suoče sa neurohirurškim problemom, pacijenti imaju pravo da budu informisani o svojim opcijama lečenja i da aktivno učestvuju u donošenju odluka o svom lečenju. Smatram da pacijenti treba da budu informisani o svojoj dijagnozi, opcijama lečenja, prednostima i rizicima svake opcije. Pružam im jasne i razumljive informacije kako bi mogli doneti informisane odluke o svom lečenju i dajem mogućnost da postavljaju pitanja što im omogućava da budu aktivni učesnici u svom lečenju i da se osećaju sigurno u donošenju odluka.
Svaki pacijent ima jedinstvene potrebe i prioritete, i važno je da se te potrebe uzmu u obzir prilikom izbora pristupa lečenju. Odluke o lečenju treba da budu individualizovane i zasnovane na pacijentovim potrebama, vrednostima i preferencijama. Trudim se da podržim pacijente u ovom procesu i pružim im pored potrebnih informacija i podršku kako bi doneli informisane odluke o svom lečenju.
Tačno je da su u neurohirurgiji emotivni aspekti često prisutni, i zbog toga je empatična veza posebno važna. Tu vezu se trudim da ostvarim sa svakim pacijentom kroz slušanje i razumevanje njihovih briga, strahova i očekivanja, empatiju koja je ključna u stvaranju saosećajne veze sa pacijentima, komunikaciju kojom se uspostavlja poverenje između nas, ali i edukaciju i kontinuiranu podršku tokom celog procesa lečenja.
Stvaranje empatične i saosećajne veze sa pacijentima je ključno za pružanje kvalitetne neurohirurške nege. To pomaže pacijentima da se osećaju podržano i sigurno tokom celog procesa lečenja.
- Kako vidite budućnost neurohirurgije perifernog nervnog sistema u kontekstu globalnih zdravstvenih izazova, i koje promene ili inovacije očekujete u narednim decenijama?
Budućnost neurohirurgije je obećavajuća, posebno u kontekstu globalnih zdravstvenih izazova. Promene i inovacije koje očekujem u narednim decenijama su dalji tehnološki napredak tehnika snimanja, napredak u robotici i navigacijskim sistemima, genetska terapija koja ima potencijal da revolucionizuje lečenje neuroloških poremećaja perifernog nervnog sistema, korišćenje veštačke inteligencije za analizu velikih količina podataka, kao što su medicinski zapisi, snimci i genetski profili, kako bi se identifikovali uzorci i predvideli ishodi lečenja, što će omogućiti personalizovanije pristupe lečenju i poboljšati rezultate pacijenata, telemedicina, terapije matičnim ćelijama i dr.
Ove promene i inovacije će omogućiti napredak u lečenju i poboljšanju kvaliteta života pacijenata. Međutim, važno je napomenuti da će ove promene zahtevati stalno usavršavanje neurohirurga i prilagođavanje zdravstvenih sistema kako bi se obezbedila adekvatna primena ovih inovacija.
Moje lično mišljenje je da bez obzira kako će svet izgledati u 21. veku i nadalje, ruka hirurga odnosno mozak hirurga će i dalje biti ključni faktor uticaja za trajni uspešan ishod lečenja pacijenata.
- Obzirom na to da ste nedavno izjavili na kongresu obeležavanje stogodišnjice neurohirurgije u Srbiji čiji ste bili glavni organizator, da je neurohirurgija vožnja bicikla u plamenu, kako biste opisali svoju pripremu za operaciju?
Poređenje neurohirurgije sa vožnjom bicikla u plamenu podrazumeva brzinu i efikasnost sinhronih razmišljanja, prikupljanja i obrade informacija, adekvatnu procenu pojedinačnih situacija, brzinu i preciznost u donošenju odluka i izvođenju konkludentnih radnji, u cilju rešavanja svih pojedinačnih situacija koje su često mnogobrojne i zahtevaju istovremeno rešavanje.
Sama zamisao da vozite bicikl u plamenu pobuđuje mnogobrojne misli koje najvećom brzinom treba da dovedu do toga da vatru kontrolišete ili ugasite, dovezete i bicikl i sebe bezbedno na lokaciju i usput uspešno izbegnete sve moguće prepreke i uticaje.
Kako bih osigurao uspešan ishod i bezbednost pacijenta tokom operacije, moja priprema za operaciju je dosta temeljna. Ja često kažem da svaku svoju operaciju završim pre nego što uđem u salu. To podrazumeva da pre operacije prikupim sve relevantne informacije o pacijentu, uključujući medicinsku istoriju, rezultate dijagnostičkih testova i snimke, što mi omogućava da razumem stanje pacijenta i planiram operaciju.
Pažljivo analiziram dijagnostičke snimke, kako bih dobio detaljan uvid u anatomiju i patologiju pacijenta radi adekvatnog pristupa operaciji i identifikovanja potencijalnih komplikacija.
Zatim na osnovu prikupljenih informacija, osmislim detaljan operativni plan što uključuje određivanje pristupa operaciji, identifikaciju ključnih struktura koje treba zaobići ili zaštititi tokom operacije, i određivanje koraka koji će biti preduzeti tokom procedure.
Veliki sam promoter timskog rada i multidisciplinarnog pristupa i rado se konsultujem sa drugim stručnjacima, kao i sa anesteziolozima, medicinskim sestrama i tehničarima, kako bih osigurao koordinaciju i saradnju tokom operacije.
Ono što je najznačajnije je kontinuirano usavršavanje, odnosno posvećenost kontinuiranom usavršavanju i obrazovanju. Redovno prisustvujem stručnim konferencijama, seminarima i radionicama kako bih se informisao o najnovijim tehnikama i tehnologijama u neurohirurgiji.
Sve ove pripreme mi omogućavaju da se osećam sigurno i samouvereno tokom operacije. Međutim, važno je napomenuti da svaka operacija nosi određeni rizik, te je uvek potrebno preduzeti sve neophodne mere kako bi se minimizirao rizik i obezbedila bezbednost pacijenta.
- Koja lekcija ili mudrost koju ste stekli tokom vaše karijere kao neurohirurga, biste podelili sa mladim lekarima koji prolaze kroz slična iskustva?
Jedna od najvažnijih lekcija koju mladi lekari mogu naučiti je važnost kontinuiranog učenja i usavršavanja. Neurohirurgija je složena i brzo napredujuća oblast medicine, i samo kroz stalno učenje i usavršavanje mogu se pratiti najnovije tehnike, tehnologije i istraživanja. Najbolji neurohirurzi su posvećeni stalnom usavršavanju i obrazovanju.
Druga važna lekcija koju mladi lekari mogu naučiti od najboljih neurohirurga je važnost timskog rada. Neurohirurgija je multidisciplinarna oblast, i uspešan ishod operacije često zahteva saradnju sa drugim stručnjacima. Mladi lekari treba da nauče da cene i poštuju rad drugih članova tima, da budu dobri komunikatori i da budu spremni da sarađuju kako bi postigli najbolje rezultate za pacijenta.
Treća važna lekcija jeste da mladi lekari i kao mladi, a i kako sazrevaju, shvate da moraju biti tokom čitavog života i svoje profesionalne karijere budni, strogi prema samom sebi, spremni za akciju i reakciju 24/7/365 koja podrazumeva izlazak iz zone ličnog komfora, sve u korist i za dobrobit svakog pojedinačnog pacijenta, a takođe i u korist institucije u kojoj rade, zdravstvenog sistema Republike Srbije, a i sebe i svojih porodica.
Najbolji neurohirurzi su često poznati po svojoj posvećenosti pacijentima. Oni su empatični, pažljivi i brinu o dobrobiti svojih pacijenata. Mladi lekari treba da nauče da postave pacijenta na prvo mesto i da pruže sveobuhvatnu negu, uzimajući u obzir ne samo fizičke, već i emocionalne i psihološke potrebe pacijenta.
Mladi lekari treba da budu strastveni prema svojoj profesiji, da budu motivisani da stalno napreduju i da se posvete pružanju najbolje moguće nege svojim pacijentima.
Takođe, vođstvo i ekspertiza od strane iskusnih neurohirurga i mentorski rad mogu biti od neprocenjive važnosti za mlade lekare.
Pored stručnosti u oblasti neurohirurgije moj savet je da nikada ne potcene značaj snažnih komunikacijskih veština i interpersonalnih veština, kako u saradnji sa kolegama, tako i u komunikaciji sa pacijentima i njihovim porodicama.
Konačno, kako je neurohirurgija zahtevna oblast koja nosi sa sobom visok nivo stresa i pritiska, neophodno je održavanje zdrave ravnoteže između posla i privatnog života kako bi se sprečilo sagorevanje i osigurao dugoročan uspeh u karijeri.