Vežbanje pomaže u povećanju nivoa energije i poboljšanju raspoloženja. Takođe može biti povezano sa mnogim drugim moćnim zdravstvenim prednostima, uključujući smanjeni rizik od hroničnih bolesti.

Vežba se definiše kao svaki pokret koji tera vaše mišiće da rade i zahteva od vašeg tela da sagoreva kalorije.

Postoji mnogo vrsta fizičke aktivnosti, uključujući plivanje, trčanje, hodanje i ples, da spomenemo samo neke.

Pokazalo se da aktivnost ima mnoge zdravstvene koristi, kako fizički tako i mentalno. Možda vam čak i pomogne da živite duže.

Evo 10 najboljih načina na koje redovno vežbanje koristi vašem telu i mozgu.

 

1. Vežbanje može učiniti da se osećate srećnije

Pokazalo se da vežba poboljšava vaše raspoloženje i smanjuje osećaj depresije, anksioznosti i stresa.

Ona proizvodi promene u delovima mozga koji regulišu stres i anksioznost. Takođe može povećati osetljivost mozga na hormone serotonin i norepinefrin, koji ublažavaju osećaj depresije.

Pored toga, vežbanje može povećati proizvodnju endorfina, za koje se zna da pomažu u stvaranju pozitivnih osećanja i smanjenju percepcije bola.

Zanimljivo, nije važno koliko je vaš trening intenzivan. Čini se da vežba može da utiče na vaše raspoloženje bez obzira na intenzitet fizičke aktivnosti.

U stvari, u studiji na 24 žene kojima je dijagnostikovana depresija, vežbanje bilo kog intenziteta značajno je smanjilo osećaj depresije.

Efekti vežbanja na raspoloženje su toliko moćni da izbor vežbanja (ili ne) čak čini razliku u kratkim vremenskim periodima.

Jedan pregled 19 studija otkrio je da su aktivni ljudi koji su prestali da redovno vežbaju iskusili značajno povećanje simptoma depresije i anksioznosti, čak i nakon samo nekoliko nedelja.

 

 

2. Vežbanje može pomoći u gubitku težine

Neke studije su pokazale da je neaktivnost glavni faktor povećanja telesne težine i gojaznosti.

Da bismo razumeli efekat vežbanja na smanjenje telesne težine, važno je razumeti odnos između vežbanja i potrošnje energije.

Vaše telo troši energiju na tri načina:

• varenje hrane
• vežbanje
• održavanje funkcija tela, poput otkucaja srca i disanja

Dok ste na dijeti, smanjeni unos kalorija će smanjiti brzinu metabolizma, što može privremeno odložiti gubitak težine. Naprotiv, pokazalo se da redovno vežbanje povećava brzinu metabolizma, što može sagoreti više kalorija kako bi vam pomoglo da izgubite težinu.

Pored toga, studije su pokazale da kombinovanje aerobne vežbe sa treningom otpora može maksimizirati gubitak masti i održavanje mišićne mase, što je neophodno za održavanje težine i održavanje čiste mišićne mase.

 

3. Vežbanje je dobro za vaše mišiće i kosti

Vežba igra vitalnu ulogu u izgradnji i održavanju jakih mišića i kostiju.

Aktivnosti poput dizanja tegova mogu stimulisati izgradnju mišića kada su uparene sa adekvatnim unosom proteina.

To je zato što vežbanje pomaže u oslobađanju hormona koji promovišu sposobnost vaših mišića da apsorbuju aminokiseline. Ovo im pomaže da rastu.

Kako ljudi stare, oni gube mišićnu masu i funkciju, što može dovesti do povećanog rizika od povreda. Vežbanje redovne fizičke aktivnosti je od suštinskog značaja za smanjenje gubitka mišića i održavanje snage kako starite.

Vežbanje takođe pomaže u izgradnji gustine kostiju kada ste mlađi, pored toga što pomaže u sprečavanju osteoporoze kasnije u životu.

Neka istraživanja sugerišu da vežbe sa velikim uticajem (kao što su gimnastika ili trčanje) ili sportovi sa neobičnim udarcem (kao što su fudbal i košarka) mogu pomoći u promovisanju veće gustine kostiju od sportova bez uticaja poput plivanja i vožnje bicikla.

 

 

4. Vežbanje može povećati nivo energije

Vežba može biti pravi pojačivač energije za mnoge ljude, uključujući i one sa različitim zdravstvenim stanjima.

Jedna starija studija je otkrila da je 6 nedelja redovnog vežbanja smanjilo osećaj umora kod 36 ljudi koji su prijavili uporan umor.

I ne zaboravimo fantastične prednosti vežbanja za zdravlje srca i pluća. Aerobne vežbe jačaju kardiovaskularni sistem i poboljšavaju zdravlje pluća, što može značajno pomoći u nivou energije.

Kako se više krećete, vaše srce pumpa više krvi, isporučujući više kiseonika vašim mišićima koji rade. Uz redovnu vežbu, vaše srce postaje efikasnije i vešto u premeštanju kiseonika u krv, čineći vaše mišiće efikasnijim.

Vremenom, ovaj aerobni trening dovodi do manje potražnje na vašim plućima i zahteva manje energije za obavljanje istih aktivnosti – jedan od razloga zbog kojih je manje verovatno da ćete ostati bez daha tokom energične aktivnosti.

Pored toga, pokazalo se da vežbanje povećava nivoe energije kod ljudi sa drugim stanjima, kao što je rak.

 

 

5. Vežbanje može smanjiti rizik od hronične bolesti

Nedostatak redovne fizičke aktivnosti je primarni uzrok hronične bolesti.

Pokazalo se da redovno vežbanje poboljšava osetljivost na insulin, zdravlje srca i sastav tela. Takođe može smanjiti krvni pritisak i nivo holesterola.

Tačnije, vežbanje može pomoći u smanjenju ili sprečavanju sledećih hroničnih zdravstvenih stanja:

• Dijabetes tipa 2. Redovne aerobne vežbe mogu odložiti ili sprečiti dijabetes tipa 2. Takođe ima značajne zdravstvene prednosti za ljude sa dijabetesom tipa 1. Trening otpornosti za dijabetes tipa 2 uključuje poboljšanje masne mase, krvnog pritiska, nemasne telesne mase, insulinske rezistencije i kontrole glikemije.
• Bolest srca. Vežbanje smanjuje faktore kardiovaskularnog rizika i takođe je terapeutski tretman za osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima.
• Mnoge vrste raka. Vežbanje može pomoći u smanjenju rizika od nekoliko karcinoma, uključujući rak dojke, kolorektuma, endometrijuma, žučne kese, bubrega, pluća, jetre, jajnika, pankreasa, prostate, štitne žlezde, želuca i jednjaka.
• Visok holesterol. Redovna fizička aktivnost umerenog intenziteta može povećati HDL (dobar) holesterol dok održava ili nadoknađuje povećanje LDL (lošeg) holesterola. Istraživanja podržavaju teoriju da je aerobna aktivnost visokog intenziteta potrebna za snižavanje nivoa LDL.
• Hipertenzija: Učešće u redovnim aerobnim vežbama može smanjiti sistolni krvni pritisak u mirovanju za 5–7 mmHG kod osoba sa hipertenzijom.

Nasuprot tome, nedostatak redovne vežbe – čak i kratkoročno – može dovesti do značajnog povećanja masti na stomaku, što može povećati rizik od dijabetesa tipa 2 i bolesti srca.

Zato se preporučuje redovna fizička aktivnost kako bi se smanjila masnoća na stomaku i smanjio rizik od razvoja ovih stanja.

 

 

6. Vežbanje može pomoći zdravlju kože

Na vašu kožu može uticati količina oksidativnog stresa u vašem telu.

Oksidativni stres nastaje kada antioksidativna odbrana tela ne može u potpunosti da popravi oštećenje ćelija uzrokovano jedinjenjima poznatim kao slobodni radikali. Ovo može oštetiti strukturu ćelija i negativno uticati na vašu kožu.

Iako intenzivna i iscrpljujuća fizička aktivnost može doprineti oksidativnom oštećenju, redovno umereno vežbanje može zapravo povećati proizvodnju prirodnih antioksidanata u vašem telu, koji pomažu u zaštiti ćelija.

Na isti način, vežbanje može da stimuliše protok krvi i indukuje adaptacije ćelija kože koje mogu pomoći u odlaganju pojave starenja kože.

 

 

7. Može pomoći zdravlju vašeg mozga i pamćenju

Vežbanje može poboljšati funkciju mozga i zaštititi pamćenje i veštine razmišljanja.

Za početak, povećava broj otkucaja srca, što promoviše protok krvi i kiseonika u vaš mozak. Takođe može stimulisati proizvodnju hormona koji poboljšavaju rast moždanih ćelija.

Osim toga, sposobnost vežbanja da spreči hronične bolesti može da se prevede u koristi za vaš mozak, pošto ovi uslovi mogu uticati na njegovu funkciju.

Redovna fizička aktivnost je posebno važna kod starijih osoba jer starenje — u kombinaciji sa oksidativnim stresom i upalom — promoviše promene u strukturi i funkciji mozga.

Pokazalo se da vežba povećava veličinu hipokampusa, dela mozga koji je od vitalnog značaja za pamćenje i učenje, što može pomoći u poboljšanju mentalnih funkcija kod starijih odraslih.

Na kraju, pokazalo se da vežbanje smanjuje promene u mozgu koje mogu doprineti stanjima kao što su Alchajmerova bolest i demencija.

 

 

8. Vežbanje može pomoći u opuštanju i kvalitetu sna

Redovna vežba može vam pomoći da se opustite i bolje spavate.

Što se tiče kvaliteta sna, iscrpljivanje (gubitak) energije koji se javlja tokom vežbanja stimuliše restorativne procese tokom spavanja.

Štaviše, smatra se da povećanje telesne temperature koje se javlja tokom vežbanja poboljšava kvalitet sna pomažući da se temperatura tela smanji tokom spavanja.

Mnoge studije o efektima vežbanja na san su došle do sličnih zaključaka.

Jedan pregled šest studija otkrio je da je učešće u programu vežbanja pomoglo u poboljšanju kvaliteta sna koji su sami prijavili i smanjenju latencije spavanja, što je količina vremena koja je potrebna da se zaspi.

Jedna studija sprovedena tokom 4 meseca otkrila je da su i istezanje i vežbe otpora dovele do poboljšanja sna kod ljudi sa hroničnom nesanicom.

Povratak na spavanje nakon buđenja, trajanje sna i kvalitet sna poboljšali su se i nakon istezanja i vežbi otpora. Anksioznost je takođe smanjena u grupi za istezanje.

Štaviše, čini se da redovno vežbanje koristi starijim odraslima, koji su često pogođeni poremećajima spavanja.

Možete biti fleksibilni sa vrstom vežbe koju odaberete. Čini se da ili sama aerobna vežba ili aerobna vežba u kombinaciji sa treningom otpora mogu poboljšati kvalitet sna.

 

 

9. Vežbanje može smanjiti bol

Iako hronični bol može biti iscrpljujući, vežbanje zapravo može pomoći da se smanji.

U stvari, dugi niz godina preporuka za lečenje hroničnog bola bila je mirovanje i neaktivnost. Međutim, nedavne studije pokazuju da vežbanje pomaže u ublažavanju hroničnog bola.

U stvari, jedan pregled nekoliko studija otkrio je da vežbanje može pomoći onima sa hroničnim bolom da smanje bol i poboljšaju kvalitet života.

Nekoliko studija takođe pokazuje da vežbanje može pomoći u kontroli bolova povezanih sa različitim zdravstvenim stanjima, uključujući hronični bol u donjem delu leđa, fibromialgiju i hronični poremećaj mekog tkiva ramena, da spomenemo samo neke.

Pored toga, fizička aktivnost takođe može povećati toleranciju na bol i smanjiti percepciju bola.

 

 

10. Može promovisati bolji seksualni život

Dokazano je da vežbanje podstiče seksualni nagon.

Redovno vežbanje može ojačati srce, poboljšati cirkulaciju krvi, tonirati mišiće i poboljšati fleksibilnost, a sve to može poboljšati vaš seksualni život.

Fizička aktivnost takođe može poboljšati seksualne performanse i seksualno zadovoljstvo uz povećanje učestalosti seksualne aktivnosti.

Zanimljivo je da je jedna studija pokazala da je redovno vežbanje povezano sa povećanom seksualnom funkcijom i željom kod 405 žena u postmenopauzi.

Pregledom 10 studija takođe je utvrđeno da vežbanje najmanje 160 minuta nedeljno tokom perioda od 6 meseci može pomoći u značajnom poboljšanju erektilne funkcije kod muškaraca.

Štaviše, druga studija je otkrila da je jednostavna rutina od 6-minutne šetnje po kući pomogla 41 muškarcu da smanji simptome erektilne disfunkcije za 71%.

Još jedna studija je pokazala da su žene sa sindromom policističnih jajnika, koji može smanjiti seksualni nagon, povećale svoj seksualni nagon redovnim treningom otpora tokom 16 nedelja.

 

 

Zaključak

Vežbanje nudi neverovatne prednosti koje mogu poboljšati skoro svaki aspekt vašeg zdravlja. Redovna fizička aktivnost može povećati proizvodnju hormona koji čine da se osećate srećnije i pomaže vam da bolje spavate.

Takođe može:

• poboljšati izgled vaše kože
• pomoći da izgubite težinu i da je zadržite
• smanjiti rizik od hronične bolesti
• poboljšati svoj seksualni život

I nije potrebno mnogo kretanja da biste napravili veliku razliku u vašem zdravlju.

Ako imate za cilj 150 do 300 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta svake nedelje ili 75 minuta snažne fizičke aktivnosti raspoređene tokom cele nedelje, ispunićete smernice za aktivnosti Ministarstva zdravlja i socijalnih službi za odrasle.

Aerobna aktivnost umerenog intenziteta je sve što ubrzava rad srca, poput hodanja, vožnje bicikla ili plivanja. Aktivnosti poput trčanja ili učestvovanja u napornim časovima fitnesa računaju se sa snažnim intenzitetom.

Uključite najmanje 2 dana aktivnosti za jačanje mišića koje uključuju sve glavne mišićne grupe (noge, kukovi, leđa, stomak, grudi, ramena i ruke) i premašićete preporuke.

Možete koristiti tegove, trake otpora ili svoju telesnu težinu za izvođenje vežbi za jačanje mišića. Tu spadaju čučnjevi, sklekovi, presa za ramena, grudi.

Bez obzira da li se bavite određenim sportom ili pratite smernicu od 150 minuta aktivnosti nedeljno, neizbežno možete poboljšati svoje zdravlje na mnogo načina.

Kamen u bubregu (koji se naziva i bubrežni kamenac, nefrolitijaza ili urolitijaza) su tvrde naslage napravljene od minerala i soli koje se formiraju u vašim bubrezima.

Ishrana, višak telesne težine, neka medicinska stanja i određeni suplementi i lekovi su među mnogim uzrocima kamena u bubregu. Kamen u bubregu može uticati na bilo koji deo vašeg urinarnog trakta – od bubrega do bešike. Često se kamenje formira kada se urin koncentriše, omogućavajući mineralima da kristalizuju i lepe se zajedno.

Prolazak kamena u bubregu može biti prilično bolan, ali kamenac obično ne uzrokuje trajno oštećenje ako se prepozna na vreme. U zavisnosti od vaše situacije, možda vam neće trebati ništa drugo osim da uzimate lekove protiv bolova i pijete puno vode da biste izbacili kamen iz bubrega. U drugim slučajevima – na primer, ako se kamenje zaglavi u urinarnom traktu, ako je povezano sa urinarnom infekcijom ili izazove komplikacije – može biti potrebna operacija.

 

Simptomi

Kamen u bubregu obično neće izazvati simptome dok se ne pomeri unutar bubrega ili ne prođe u jedan od uretera. Ureteri su cevi koje povezuju bubrege i bešiku.

Ako se kamen u bubregu zaglavi u ureterima, on može blokirati protok mokraće i izazvati spazam uretera, što može biti veoma bolno. U tom trenutku možete osetiti sledeće simptome:

• Jak, oštar bol u boku i leđima, ispod rebara
• Bol koji se širi u donji deo stomaka i prepone
• Bol koji dolazi u talasima i varira u intenzitetu
• Bol ili peckanje tokom mokrenja

Drugi znaci i simptomi mogu uključivati:

• Ružičasti, crveni ili smeđi urin
• Zamućen ili smrdljiv urin
• Uporna potreba za mokrenjem, mokrenje češće nego obično ili mokrenje u malim količinama
• Mučnina i povraćanje
• Groznica ako je prisutna infekcija

Bol izazvan kamenom u bubregu može se promeniti – na primer, pomeranjem na drugu lokaciju – kako se kamen kreće kroz vaš urinarni trakt.

 

Kamen u bubregu – kada posetiti doktora?

Posetite lekara ako imate bilo kakve znake i simptome koji vas zabrinjavaju.

Potražite hitnu medicinsku pomoć ako osetite:

• Bol je toliko jak da ne možete mirno sedeti ili pronaći udoban položaj
• Bol praćen mučninom i povraćanjem
• Bol praćen groznicom
• Krv u urinu
• Poteškoće sa mokrenjem

 

Kamen u bubregu – vrste

Poznavanje vrste kamena u bubregu pomaže u određivanju njegovog uzroka i može dati naznake o tome kako da smanjite rizik od dobijanja više kamena u bubregu. 

Vrste kamena u bubregu uključuju:

Kalcijum kamenje

Većina kamena u bubregu je kalcijum, obično u obliku kalcijum oksalata. Oksalat je supstanca koju svakodnevno proizvodi vaša jetra ili se apsorbuje iz vaše ishrane. Određeno voće i povrće, kao i orasi i čokolada, imaju visok sadržaj oksalata.

Dijetetski faktori, visoke doze vitamina D, operacija intestinalnog bajpasa i nekoliko metaboličkih poremećaja mogu povećati koncentraciju kalcijuma ili oksalata u urinu.

Kalcijumovi kamenci se takođe mogu pojaviti u obliku kalcijum fosfata. Ova vrsta kamena je češća kod metaboličkih stanja, kao što je bubrežna tubularna acidoza. Takođe može biti povezan sa određenim lekovima koji se koriste za lečenje migrene ili napada, kao što je topiramat (Topamak, Trokendi KSR, Kudeki KSR).

Struvit kamenje

Struvitni kamenci se formiraju kao odgovor na infekciju urinarnog trakta. Ovo kamenje može brzo da raste i postane prilično veliko, ponekad sa malo simptoma ili malo upozorenja.

Kamenje mokraćne kiseline

Kamenje mokraćne kiseline može se formirati kod ljudi koji gube previše tečnosti zbog hronične dijareje ili malapsorpcije, onih koji jedu visokoproteinsku ishranu i onih sa dijabetesom ili metaboličkim sindromom. Određeni genetski faktori takođe mogu povećati rizik od kamena mokraćne kiseline.

Cistinski kamenci

Ovi kamenci se formiraju kod ljudi sa naslednim poremećajem zvanim cistinurija koji uzrokuje da bubrezi izlučuju previše određene aminokiseline.

 

Kamen u bubregu – lečenje

Lečenje kamena u bubregu varira, u zavisnosti od vrste kamena i uzroka.

Mali kamenčići sa minimalnim simptomima

Većina malih kamenaca u bubregu neće zahtevati invazivan tretman. Možda ćete moći sami da izbacite mali kamen:

• Voda za piće. Ako pijete čak 2 do 3 litre (1,8 do 3,6 litara) dnevno, vaš urin će se razblažiti i može sprečiti stvaranje kamenja. Osim ako vam lekar ne kaže drugačije, pijte dovoljno tečnosti — idealno uglavnom vode — da biste proizveli bistar ili skoro bistar urin.
• Lekovi protiv bolova. Prolazak malog kamena može izazvati neku nelagodnost. Da biste ublažili blagi bol, vaš lekar može preporučiti lekove protiv bolova kao što su ibuprofen (Advil, Motrin IB, drugi) ili naproksen natrijum (Aleve).
• Medicinska terapija. Vaš lekar vam može dati lek koji će vam pomoći da izbacite kamen iz bubrega. Ova vrsta lekova, poznata kao alfa blokator, opušta mišiće u ureteru, pomažući vam da brže i sa manje bola izbacite kamen iz bubrega. Primeri alfa blokatora uključuju tamsulozin (Flomaks) i kombinaciju lekova dutasterid i tamsulozin (Jalin).

Veliki kamenci i oni koji izazivaju simptome

Bubrežni kamenci koji su preveliki da bi mogli sami da prođu ili uzrokuju krvarenje, oštećenje bubrega ili tekuće infekcije urinarnog trakta mogu zahtevati opsežnije lečenje. Procedure mogu uključivati:

• Korišćenje zvučnih talasa za razbijanje kamenja. Za određene kamene u bubregu — u zavisnosti od veličine i lokacije — vaš lekar može preporučiti proceduru koja se zove ekstrakorporalna litotripsija udarnog talasa (ESVL).

ESVL koristi zvučne talase za stvaranje jakih vibracija (udarnih talasa) koji razbijaju kamenje na sitne komade koji se mogu proći kroz vaš urin. Procedura traje oko 45 do 60 minuta i može izazvati umereni bol, tako da možete biti pod sedativima ili malom anestezijom kako biste se osećali prijatno.

ESVL može izazvati krv u urinu, modrice na leđima ili stomaku, krvarenje oko bubrega i drugih susednih organa i nelagodnost dok kamenci prolaze kroz urinarni trakt.

• Operacija uklanjanja veoma velikih kamena u bubregu. Procedura koja se zove perkutana nefrolitotomija uključuje hirurško uklanjanje kamena iz bubrega pomoću malih teleskopa i instrumenata umetnutih kroz mali rez na leđima.

Dobićete opštu anesteziju tokom operacije i bićete u bolnici jedan do dva dana dok se oporavite. Vaš lekar može preporučiti ovu operaciju ako ESVL nije uspešan.

• Korišćenje niskona za uklanjanje kamenja. Da biste uklonili manji kamen u ureteru ili bubregu, vaš lekar može da provuče tanku osvetljenu cev (ureteroskop) opremljenu kamerom kroz uretru i bešiku do uretera.

Jednom kada se kamen pronađe, specijalni alati mogu uhvatiti kamen u zamku ili ga razbiti na komade koji će proći kroz vaš urin. Vaš lekar može zatim postaviti malu cev (stent) u ureter da ublaži otok i podstakne zarastanje. Možda će vam trebati opšta ili lokalna anestezija tokom ove procedure.

• Operacija paratiroidne žlezde. Neki kalcijum fosfatni kamenci su uzrokovani prekomerno aktivnim paratiroidnim žlezdama, koje se nalaze na četiri ugla vaše štitne žlezde, odmah ispod vaše Adamove jabuke. Kada ove žlezde proizvode previše paratiroidnog hormona (hiperparatiroidizam), nivoi kalcijuma mogu postati previsoki i kao rezultat toga može se formirati kamen u bubregu.

Hiperparatiroidizam se ponekad javlja kada se mali, benigni tumor formira u jednoj od vaših paratiroidnih žlezda ili kada razvijete drugo stanje koje dovodi do toga da ove žlezde proizvode više paratiroidnog hormona. Uklanjanje izrasline iz žlezde zaustavlja stvaranje kamena u bubregu. Ili vam lekar može preporučiti lečenje stanja koje uzrokuje da vaša paratiroidna žlezda previše proizvodi hormon.

Mamografija je rendgenski snimak vaših grudi. Može se koristiti ili za skrining raka dojke ili u dijagnostičke svrhe, kao što je istraživanje simptoma ili neobičnih nalaza na drugom testu snimanja.

Tokom mamografije, vaše grudi se stisnu između dve čvrste površine kako bi se raširilo tkivo dojke. Zatim rendgenski snimak snima crno-bele slike koje se prikazuju na ekranu računara i ispituju da li ima znakova raka.

Mamografi igraju ključnu ulogu u skriningu raka dojke. Oni mogu otkriti rak dojke pre nego što izazove znake i simptome. Pokazalo se da mamografija smanjuje rizik od umiranja od raka dojke.

Tradicionalni mamograf stvara dvodimenzionalne slike dojke. Noviji tip mamografije nazvan 3D mamograf (tomosinteza dojke) stvara trodimenzionalne slike dojke. Mnoge medicinske ustanove nude 3D mamograf pored tradicionalnog 2D mamografa za skrining raka dojke.

 

Zašto vam je potrebna mamografija?

• Skrining mamograf se koristi za otkrivanje promena na dojkama koje bi mogle biti kancerogene kod ljudi koji nemaju znakove ili simptome. Cilj je otkriti rak kada je mali i lečenje može biti manje invazivno. Stručnjaci i medicinske organizacije se ne slažu oko toga kada početi sa redovnim mamografima ili koliko često testove treba ponavljati. Razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnicima o faktorima rizika, vašim preferencijama i prednostima i rizicima skrininga. Zajedno možete odlučiti koji raspored skrining mamografije je najbolji za vas.

• Dijagnostički mamograf se koristi za ispitivanje sumnjivih promena na dojci, kao što su nova kvržica, bol u dojci, neobičan izgled kože, zadebljanje bradavica ili iscjedak iz bradavice. Takođe se koristi za procenu neočekivanih nalaza na skrining mamografu. Dijagnostički mamograf uključuje dodatne slike mamografije.

 

Rizici

Rizici i ograničenja mamografije uključuju:

Mamografi vas izlažu niskim dozama zračenja. Međutim, doza je veoma niska i za većinu ljudi koristi od redovnih mamografija prevazilaze rizike koje nosi ova količina zračenja.
Mamografija može dovesti do dodatnog testiranja. Ako se na vašem mamografu otkrije nešto neočekivano, možda će vam trebati drugi testovi. To može uključivati dodatne testove snimanja kao što je ultrazvuk i postupak (biopsija) za uzimanje uzorka tkiva dojke za laboratorijsko testiranje. Međutim, većina nalaza otkrivenih na mamografima nisu rak.

Ako vaš mamograf otkrije nešto neobično, lekar koji tumači slike (radiolog) će želeti da to uporedi sa prethodnim mamografima. Ako ste imali mamografiju na drugom mestu, vaš radiolog će tražiti vašu dozvolu da ih zatraži od vaših prethodnih zdravstvenih radnika.

Skrining mamografija ne može otkriti sve vrste raka. Neki karcinomi otkriveni fizičkim pregledom možda se neće videti na mamografu. Rak se može propustiti ako je premali ili se nalazi na području koje je teško videti mamografom, kao što je pazuh.
Ne mogu se svi karcinomi otkriveni mamografijom izlečiti. Neki karcinomi dojke su agresivni, brzo rastu i brzo se šire na druge delove tela.

 

Mamografija – rezultati snimanja

Mamografija proizvodi mamografe — crno-bele slike tkiva dojke. Mamografi su digitalne slike koje se pojavljuju na ekranu računara. Doktor koji je specijalizovan za tumačenje testova snimanja (radiolog) pregleda slike.

Radiolog traži dokaze o raku i drugim stanjima koja mogu zahtevati dalje testiranje, praćenje ili lečenje. Rezultati se sastavljaju u izveštaj i dostavljaju vašem lekaru. Pitajte svog lekara kada i kako će rezultati biti podeljeni sa vama

Praćenje trudnoće omogućava rano otkrivanje zdravstvenih problema koji bi mogli nastati tokom trudnoće i njihovo lečenje, čime se povećavaju šanse za normalnu trudnoću i rođenje zdrave bebe.
Informacije u nastavku odnose se na preglede koji se preporučuju tokom trudnoće za žene koje nemaju faktore rizika. Po potrebi su moguće izmene u okviru praćenja i obima pregleda koji vam se preporučuju.

Praćenje trudnoće žena sa visokorizičnom trudnoćom se vrši na drugačiji način.

Dole navedene informacije nisu namenjene da pruže sve informacije koje se odnose na trudnoću i preglede tokom trudnoće, i ne predstavljaju zamenu za individualne medicinske konsultacije.

 

Praćenje trudnoće – šta da očekujete?

Na vašem prvom sastanku, lekar će prikupiti medicinske podatke o vama i vašoj široj porodici i odrediti koje preglede, tretmane i konsultacije itd. treba obaviti pre i tokom trudnoće.

Poželjno je da vođenje i koordinaciju praćenja trudnoće obavlja jedan lekar. Praćenje trudnoće i višestruki pružaoci nege ne obezbeđuju optimalan tretman, a mogu čak i da otežaju praćenje i lečenje.

Pregledi su raspoređeni prema starosti trudnoće u nedeljama, ili po trimestru. Većina pregleda se radi rutinski, svakoj trudnici i u svakoj trudnoći. Neki od pregleda su namenjeni ranom otkrivanju defekata na fetusu, a vi morate da odlučite da li želite da obavite ove preglede. Možda vam se savetuje da obavite dodatne preglede, u skladu sa vašim individualnim profilom i tokom trudnoće.

Važno je naglasiti da je odluka o tome da li ćete obaviti svaki od pregleda vaša.

Pre trudnoće ili što je ranije moguće tokom trudnoće

Test krvi za identifikaciju nosilaca naslednih bolesti. ​Identifikacija parova sa povećanim rizikom za rađanje potomstva sa naslednom bolešću. Po potrebi, biće obavljeni dodatni testovi za dijagnozu stanja embriona/fetusa.

 

Do 12. nedelje ​

Vađenje krvi za krvnu sliku, krvnu i Rh grupu, šećer, antitela na sifilis, i test urina za opštu i za kulturu ​Otkrivanje nedostatka krvi, nosača talasemije, nekompatibilnosti krvne grupe partnera, gestacionog dijabetesa i okultne infekcije u urinu. Ako ste Rh-negativni, biće urađen test na Rh antitela.

 

​6. – 12. nedelja ​

Ultrazvučno ​određivanje starosti trudnoće, njene normalnosti i broja embriona/fetusa. ​

 

​10. – 12. nedelja ​

Test uzorkovanja horionskih resica, ​testiranje hromozoma embriona/fetusa i dijagnoza genetskih bolesti embriona/fetusa.

 

​11. – 13. nedelja

Skrining u prvom tromesečju, uključujući:

1. Nuhalna translucencija utvrđena ultrazvučnim pregledom;
2. Test krvi na PAPP-A i slobodni beta HCG, rano otkrivanje različitih defekata i rano određivanje nivoa rizika od Daunovog sindroma kod fetusa. Ako rezultat ukazuje na povećan rizik za defekt – potražite genetsko savetovanje.

 

​13. – 17. nedelja ​

Rani ultrazvučni pregled anatomije fetusa, ​otkrivanje urođenih defekata ili abnormalnosti u anatomiji fetusa.

 

​16. – 20. nedelja 

Skrining u drugom tromesečju: Triple Screen Test (fetoprotein, HCG, estriol). Ili skrining u drugom tromesečju: Double Screen (Triple Screen Test + inhibin). ​Određivanje nivoa rizika za Daunov sindrom i/ili za teške defekte mozga i neuralne cevi, trbušnog zida i drugih. Testovi se ne rade posle 20. nedelje, a važno je da se urade na vreme i pre ove nedelje.
Double test je osetljiviji od Triple Screen testa u određivanju nivoa rizika za Daunov sindrom.

 

​16. nedelja i dalje

​Test amnionske tečnosti, ​testiranje hromozoma fetusa i dijagnoza genetskih bolesti fetusa. ​

 

​19. – 25. nedelja ​

Ultrazvučni pregled za „osnovno” ispitivanje anatomije fetusa, ili ultrazvučni pregled za sveobuhvatno ispitivanje anatomije fetusa, ​otkrivanje urođenih defekata ili abnormalnosti u anatomiji fetusa. Pregled se rutinski obavlja u svakoj trudnoći. 

 

​24. – 28. nedelja ​

Krvna slika, test tolerancije na glukozu. Rh antitela (po potrebi).

 

 

Praćenje trudnoće – dodatne informacije

Odluka o obavljanju pregleda vezanih za otkrivanje nedostataka, uključujući i Daunov sindrom, je lična i nije zasnovana samo na medicinskim razmatranjima. Poželjno je da se pre obavljanja pregleda konsultujete sa medicinskim osobljem.

Skrining testovi u prvom i drugom tromesečju obezbeđuju samo indikaciju nivoa rizika za embrion/fetus sa Daunovim sindromom ili drugim hromozomskim problemom.

Za konačnu dijagnozu Daunovog sindroma ili drugog hromozomskog problema, potrebno je uraditi invazivni test: test uzorkovanja horionskih resica ili test amnionske tečnosti.

Papa test predstavlja proceduru za testiranje na rak grlića materice kod žena.

Papa test uključuje prikupljanje ćelija iz vašeg grlića materice – donjeg, uskog kraja materice koji se nalazi na vrhu vaše vagine.

Rano otkrivanje raka grlića materice pomoću Papa testa daje vam veće šanse za izlečenje. Papa test takođe može otkriti promene u ćelijama grlića materice koje ukazuju na to da bi se rak mogao razviti u budućnosti. Rano otkrivanje ovih abnormalnih ćelija pomoću Papa testa je vaš prvi korak u zaustavljanju mogućeg razvoja raka grlića materice.

 

Zašto vam je potreban Papa test?

Papa test se koristi za skrining raka grlića materice.

Papa bris se obično radi zajedno sa pregledom karlice. Kod žena starijih od 30 godina, Papa test se može kombinovati sa testom na humani papiloma virus (HPV) — uobičajenu seksualno prenosivu infekciju koja može izazvati rak grlića materice. U nekim slučajevima, HPV test se može uraditi umesto Papa testa.

Generalno, lekari preporučuju početak Papa testa sa 21 godinom.

 

Koliko često treba ponavljati Papa bris?

Lekari generalno preporučuju ponavljanje Papa testa svake godine za žene starosti od 21 do 65 godina.

Ako imate određene faktore rizika, vaš lekar može preporučiti češće Papa testove, bez obzira na vaše godine. Ovi faktori rizika uključuju:

• Dijagnoza raka grlića materice ili Papa test koji je pokazao prekancerozne ćelije
• Izlaganje dietilstilbestrolu (DES) pre rođenja
• HIV infekcija
• Oslabljen imuni sistem zbog transplantacije organa, hemoterapije ili hronične upotrebe kortikosteroida
• Istorija pušenja

Vi i vaš lekar možete razgovarati o prednostima i rizicima Papa testa i odlučiti šta je najbolje za vas na osnovu vaših faktora rizika.

 

Kada vam nije potreban Papa test?

U određenim situacijama žena i njen lekar mogu odlučiti da prekinu Papa testiranje, kao što su:

• Posle totalne histerektomije. Posle potpune histerektomije – hirurškog uklanjanja materice uključujući grlić materice – pitajte svog lekara da li treba da nastavite sa Papa testovima.
• Ako je vaša histerektomija urađena zbog nekanceroznog stanja, kao što su fibroidi materice, možda ćete moći da prekinete rutinske Papa testove. Ali ako je vaša histerektomija bila zbog prekanceroznog ili kanceroznog stanja grlića materice, vaš lekar može preporučiti nastavak rutinskog Papa testa.
• U odnosu na godine. Doktori se generalno slažu da žene mogu razmotriti prekid rutinskog Papa testa sa 65 godina ako su njihovi prethodni testovi na rak grlića materice bili negativni.

 

Rezultati

Papa bris može upozoriti vašeg doktora na prisustvo sumnjivih ćelija kojima je potrebno dalje testiranje.

Normalni rezultati

Ako su tokom vašeg Papanikolau testa otkrivene samo normalne ćelije grlića materice, kaže se da imate negativan rezultat. Neće vam trebati nikakav dalji tretman ili testiranje sve dok ne stignete za sledeći Papa bris i pregled karlice.

Abnormalni rezultati

Ako su tokom vašeg Papa testa otkrivene abnormalne ili neobične ćelije, kaže se da imate pozitivan rezultat. Pozitivan rezultat ne znači da imate rak grlića materice. Šta znači pozitivan rezultat zavisi od vrste ćelija otkrivenih u vašem testu.

Evo nekih termina koje bi vaš lekar mogao da koristi i koji bi mogao biti vaš sledeći tok akcije:

1. Atipične skvamozne ćelije neutvrđenog značaja (ASCUS). Skvamozne ćelije su tanke i ravne i rastu na površini zdravog grlića materice. U slučaju ASCUS-a, Papa test otkriva neznatno abnormalne skvamozne ćelije, ali promene ne ukazuju jasno da su prisutne prekancerozne ćelije. Sa testom na bazi tečnosti, vaš lekar može ponovo da analizira uzorak kako bi proverio prisustvo virusa za koje se zna da podstiču razvoj raka, kao što su neki tipovi humanog papiloma virusa (HPV). Ako nema visokorizičnih virusa, abnormalne ćelije pronađene kao rezultat testa ne predstavljaju veliku zabrinutost. Ako su prisutni zabrinjavajući virusi, biće vam potrebno dodatno testiranje.
2. Skvamozna intraepitelna lezija. Ovaj termin se koristi da označi da ćelije prikupljene iz Papa testa mogu biti prekancerozne. Ako su promene niskog stepena, to znači da veličina, oblik i druge karakteristike ćelija sugerišu da ako je prisutna prekancerozna lezija, verovatno će proći godine od prerastanja u rak. Ako su promene visokog stepena, postoji veća šansa da se lezija mnogo ranije razvije u rak. Dodatna dijagnostička ispitivanja su neophodna.
3. Atipične žlezdane ćelije. Ćelije žlezde proizvode sluz i rastu u otvoru vašeg grlića materice i unutar vaše materice. Atipične ćelije žlezda mogu izgledati kao da su malo abnormalne, ali nije jasno da li su kancerozne. Potrebno je dalje testiranje da bi se utvrdio izvor abnormalnih ćelija i njihov značaj.
4. Rak skvamoznih ćelija ili ćelije adenokarcinoma. Ovaj rezultat znači da ćelije prikupljene za Papa bris izgledaju toliko abnormalno da je patolog skoro siguran da je rak prisutan. Rak skvamoznih ćelija se odnosi na karcinome koji nastaju u ravnim površinskim ćelijama vagine ili grlića materice. Adenokarcinom se odnosi na karcinome koji nastaju u ćelijama žlezda. Ako se pronađu takve ćelije, vaš lekar će preporučiti brzu procenu.

Ako je vaš Papa bris nenormalan, vaš lekar može da izvrši proceduru koja se zove kolposkopija pomoću specijalnog instrumenta za uvećanje (kolposkopa) za pregled tkiva grlića materice, vagine i vulve.

Vaš lekar takođe može uzeti uzorak tkiva (biopsiju) iz bilo koje oblasti koja izgleda nenormalno. Uzorak tkiva se zatim šalje u laboratoriju na analizu i konačnu dijagnozu.

Hemijski piling lica je postupak u kome se hemijski rastvor nanosi na kožu kako bi se uklonili gornji slojevi. Koža koja ponovo izraste je glađa. Kod laganog ili srednjeg pilinga, možda ćete morati da se podvrgnete proceduri više puta da biste dobili željene rezultate.

Hemijski piling lica se koristi za tretiranje bora, promenjene boje kože i ožiljaka. Mogu se raditi sami ili u kombinaciji sa drugim kozmetičkim procedurama. I mogu se raditi na različitim dubinama, od svetlih do dubokih. Dublji hemijski pilinzi nude bolje rezultate, ali im takođe treba više vremena za oporavak.

 

Koji hemijski piling lica treba da izaberete?

Hemijski piling je postupak obnavljanja kože. U zavisnosti od problema koje rešavate procedurom, izabraćete hemijski piling u jednoj od tri dubine:

• Lagani hemijski piling. Lagani (površni) hemijski piling uklanja spoljašnji sloj kože (epidermis). Koristi se za lečenje finih bora, akni, neujednačenog tona kože i suvoće. Možda ćete imati lagani piling svake dve do pet nedelja.
• Srednji hemijski piling. Srednji hemijski piling uklanja ćelije kože sa epidermisa i sa delova gornjeg dela vašeg srednjeg sloja kože (dermisa). Koristi se za lečenje bora, ožiljaka od akni i neujednačenog tona kože. Možda ćete morati da ponovite proceduru da biste postigli ili zadržali željeni rezultat.
• Duboki hemijski piling. Duboki hemijski piling uklanja ćelije kože još dublje. Vaš lekar može preporučiti ovaj piling za dublje bore, ožiljke ili prekancerozne izrasline. Neće vam trebati ponavljanje procedura da biste postigli potpuni efekat.

Hemijski piling ne može ukloniti duboke ožiljke ili bore ili zategnuti opuštenu kožu.

 

Hemijski piling lica – rizici

Ovaj tretman može izazvati različite neželjene efekte, uključujući:

• Crvenilo, kraste i otok. Normalno zarastanje od hemijskog pilinga podrazumeva crvenilo tretirane kože. Nakon srednjeg ili dubokog hemijskog pilinga, crvenilo može trajati nekoliko meseci.
• Ožiljci. Retko, hemijski piling može izazvati ožiljke – obično na donjem delu lica. Antibiotici i steroidni lekovi se mogu koristiti za ublažavanje izgleda ovih ožiljaka.
• Promene u boji kože. Hemijski piling može prouzrokovati da tretirana koža postane tamnija od normalne (hiperpigmentacija) ili svetlija od normalne (hipopigmentacija). Hiperpigmentacija je češća nakon površinskog pilinga, dok je hipopigmentacija češća nakon dubokog pilinga. Ovi problemi su češći kod ljudi sa smeđom ili crnom kožom i ponekad mogu biti trajni.
• Infekcija. Hemijski piling može dovesti do bakterijske, gljivične ili virusne infekcije, kao što je izbijanje herpes virusa.
• Oštećenje srca, bubrega ili jetre. Duboki hemijski piling koristi karbonsku kiselinu (fenol), koja može oštetiti srčani mišić i uzrokovati nepravilan rad srca. Fenol takođe može štetiti bubrezima i jetri. Da bi se ograničila izloženost fenolu, duboki hemijski piling se radi deo po deo, u intervalima od 10 do 20 minuta.

Hemijski piling nije za svakoga. Vaš lekar može upozoriti na hemijski piling ili određene vrste hemijskog pilinga:

• ste uzimali oralni lek za akne izotretinoin (Miorisan, Claravis, drugi) u poslednjih šest meseci
• ako imate ličnu ili porodičnu istoriju izbočina uzrokovanih preteranim rastom ožiljnog tkiva (keloidi)
• ako ste trudne
• ako imate česta izbijanja herpesa

 

Hemijski piling lica – šta da očekujete pre procedure?

1. Vaš lekar može da prepiše antivirusne lekove pre i posle tretmana kako bi sprečio virusnu infekciju.
2. Lekar može preporučiti upotrebu retinoidne kreme, kao što je tretinoin (Renova, Retin-A) nekoliko nedelja pre tretmana kako bi se pomoglo u lečenju.
3. Dermatolog može preporučiti korišćenje sredstva za izbeljivanje (hidrokinon), retinoidne kreme ili oboje pre ili posle procedure kako bi se smanjio rizik od neželjenih efekata.
4. Izbegavajte nezaštićeno izlaganje suncu. Previše izlaganja suncu pre procedure može izazvati trajnu nepravilnu pigmentaciju na tretiranim područjima. Razgovarajte sa svojim lekarom o zaštiti od sunca i prihvatljivom izlaganju suncu.
5. Izbegavajte određene kozmetičke tretmane i određene vrste uklanjanja dlaka. Otprilike nedelju dana pre pilinga, prestanite da koristite tehnike uklanjanja dlaka kao što su elektroliza ili depilatori. Takođe, izbegavajte tretmane farbanja kose, tretmane trajnog talasanja ili ravnanja kose, maske za lice ili pilinge za lice u sedmici pre pilinga. Nemojte brijati područja koja će biti tretirana 24 sata pre vašeg pilinga.
6. Dogovorite se za prevoz kući. Ako ćete biti pod sedativima tokom procedure, dogovorite se za vožnju kući.

 

Šta možete očekivati?

 

Pre postupka

Hemijski piling se obično radi u ordinaciji ili u ambulantnoj hirurškoj ustanovi. Pre procedure, lekar će vam očistiti lice, zaštititi kosu i pokriti oči mašću, gazom, trakom ili zaštitnim naočarima.

Ublažavanje bolova obično nije potrebno za lagani hemijski piling. Ako imate srednji piling, možda ćete dobiti sedativ i lek protiv bolova. Za duboki piling, možda ćete imati sedativ, nešto što će utrnuti područje tretmana.

 

Tokom postupka

Tokom laganog hemijskog pilinga:

Vaš lekar će koristiti četku, vatu, gazu ili sunđer da primeni hemijski rastvor koji obično sadrži glikolnu ili salicilnu kiselinu. Tretirana koža će početi da se beli.
Možda ćete osetiti blago peckanje dok vam je hemijski rastvor na koži.
Vaš lekar će primeniti neutralizujući rastvor ili pranje kako bi uklonio hemijski rastvor sa tretirane kože.

Tokom srednjeg hemijskog pilinga:

Vaš lekar će koristiti aplikator sa pamučnim vrhom ili gazu da primeni hemijski rastvor koji sadrži trihlorosirćetnu kiselinu, ponekad u kombinaciji sa glikolnom kiselinom. Tretirana koža će početi da se beli.
Nakon nekoliko minuta, lekar će primeniti hladne obloge da umiri tretiranu kožu. Možda ćete dobiti i ručni ventilator za hlađenje kože.
Možda ćete osećati peckanje do 20 minuta.

Tokom dubokog hemijskog pilinga:

Dobićete intravenske (IV) tečnosti, a vaš otkucaj srca će se pažljivo pratiti.
Vaš lekar će koristiti aplikator sa pamučnim vrhom da nanese karbonsku kiselinu (fenol) na vašu kožu. Tretirana koža će početi da postaje bela ili siva.
Da biste ograničili vašu izloženost fenolu, vaš lekar će uraditi proceduru u porcijama u intervalima od oko 15 minuta. Procedura celog lica može trajati oko 90 minuta.

 

Posle procedure

Nakon hemijskog pilinga bilo koje dubine, vaša koža će biti crvena, zategnuta, nadražena ili otečena. Pratite uputstva svog lekara za zaštitu od sunca, čišćenje, vlaženje i nanošenje zaštitnih masti na kožu. I izbegavajte brijanje, trljanje ili grebanje kože. Može proći nekoliko meseci pre nego što se vaša koža vrati u normalu i možete videti potpune rezultate pilinga.

Nakon laganog hemijskog pilinga, tretirana koža će biti crvena, suva i blago iritirana — iako ovi efekti mogu biti manje primetni sa svakim ponovljenim tretmanom. Vaš lekar može da primeni zaštitnu mast, kao što je vazelin, da umiri kožu. Obično se možete našminkati sledećeg dana ako želite.

Tretiranim područjima potrebno je oko jedan do sedam dana da zarastu nakon laganog hemijskog pilinga. Nova koža može privremeno biti svetlija ili tamnija od normalne.

Nakon srednjeg hemijskog pilinga, tretirana koža će biti crvena i otečena. Osetićete peckanje. Vaš lekar može da primeni zaštitnu mast, kao što je vazelin, da umiri područje i spreči suvoću. Posle pet do sedam dana možete koristiti kozmetiku da prekrijete svako crvenilo.

Koristite pakete leda za udobnost. Lekovi za ublažavanje bolova koji se prodaju bez recepta, kao što su ibuprofen (Advil, Motrin IB, drugi) i naproksen natrijum (Aleve, drugi), mogu pomoći u smanjenju bilo kakve nelagodnosti. Verovatno ćete zakazati pregled ubrzo nakon tretmana kako bi vaš lekar mogao da prati vaše zarastanje.

Kako se otok smanjuje, tretirana koža će početi da formira koru i može potamniti ili razviti smeđe mrlje. Tretiranim područjima potrebno je oko sedam do 14 dana da zarastu nakon srednjeg hemijskog pilinga, ali crvenilo može trajati mesecima.

Nakon dubokog hemijskog pilinga, osetićete jako crvenilo i otok. Takođe ćete osećati peckanje i pulsiranje.

Vaš lekar će naneti hirurški zavoj na tretiranu kožu. Lekar takođe može propisati lekove protiv bolova. Moraćete da natopite tretiranu kožu i nanosite mast nekoliko puta dnevno oko dve nedelje.

Tretirana područja će razviti novu kožu u roku od oko dve nedelje nakon dubokog hemijskog pilinga, iako crvenilo može trajati mesecima. Tretirana koža može postati tamnija ili svetlija od normalne ili izgubiti sposobnost da tamni.

Možda biste radije ostali kod kuće dok se lečite od hemijskog pilinga. Verovatno će vam trebati nekoliko naknadnih poseta ubrzo nakon tretmana kako bi vaš lekar mogao da prati vaše zarastanje.

Kada nova koža potpuno pokrije tretirano područje za oko dve nedelje, možete koristiti kozmetiku da prikrijete svako crvenilo. Koristite kremu za sunčanje svaki dan.

 

Hemijski piling lica – rezultati

Lagani hemijski piling poboljšava teksturu i ton kože i smanjuje pojavu finih bora. Rezultati su suptilni, ali se povećavaju sa ponovljenim tretmanima. Ako imate srednji hemijski piling, tretirana koža će biti primetno glatkija. Nakon dubokog hemijskog pilinga, videćete dramatično poboljšanje izgleda i osećaja tretiranih područja. Rezultati možda neće biti trajni. Vremenom, starost i nova oštećenja od sunca mogu dovesti do novih linija i promena boje kože.

Uz sve pilinge, nova koža je privremeno osetljivija na sunce. Razgovarajte sa svojim lekarom o tome koliko dugo treba da zaštitite kožu od sunca.

Diskus hernija simptomi i lečenje.

Kosti (pršljenovi) koje formiraju kičmu u leđima su amortizovane diskovima. Ovi diskovi su okrugli, poput malih jastuka, sa čvrstim spoljnim slojem (anulusom) koji okružuje jezgro. Smešteni između svakog od pršljenova kičmenog stuba, diskovi deluju kao amortizeri za kičmene kosti.

Hernija diska (koja se naziva i izbočena, skliznuta ili ruptura) je fragment jezgra diska koji se izbacuje iz anulusa u kičmeni kanal kroz cepanje ili rupturu prstena. Diskovi koji postaju hernirani obično su u ranoj fazi degeneracije. Kičmeni kanal ima ograničen prostor, koji je neadekvatan za kičmeni nerv i pomereni fragment hernije diska. Zbog ovog pomeranja, disk pritiska kičmene nerve, često izazivajući bol, koji može biti jak.

Hernija diska može se pojaviti u bilo kom delu kičme. Diskovi hernije su češći u donjem delu leđa (lumbalna kičma), ali se javljaju i u vratu (cervikalna kičma). Područje u kome se oseća bol zavisi od toga koji deo kičme je zahvaćen.

 

Uzroci diskus hernije

Jedno preterano naprezanje ili povreda može izazvati herniju diska. Međutim, materijal diska se prirodno degeneriše kako stari, a ligamenti koji ga drže na mestu počinju da slabe. Kako ova degeneracija napreduje, relativno malo naprezanje ili uvrtanje može prouzrokovati pucanje diska.

Određene osobe mogu biti podložnije problemima sa diskovima i, kao rezultat toga, mogu imati diskus hernije na nekoliko mesta duž kičme. Istraživanja su pokazala da predispozicija za diskus herniju može postojati u porodicama sa nekoliko pogođenih članova.

 

Diskus hernija simptomi

Simptomi se veoma razlikuju, u zavisnosti od položaja hernije diska i veličine hernije. Ako hernija diska ne pritiska nerv, pacijent može osetiti bol u leđima ili ga uopšte nema. Ako pritiska nerv, može doći do bola, utrnulosti ili slabosti u predelu tela do kojeg nerv putuje. Tipično, herniji diska prethodi epizoda bola u donjem delu leđa ili duga istorija povremenih epizoda bola u donjem delu leđa.

Lumbalna kičma (donji deo leđa): Išijas/radikulopatija često nastaje usled hernije diska u donjem delu leđa. Pritisak na jedan ili više nerava koji doprinose išijadičnom nervu može izazvati bol, peckanje, peckanje i utrnulost koja zrači iz zadnjice u nogu, a ponekad i u stopalo. Obično je pogođena jedna strana (leva ili desna). Ovaj bol se često opisuje kao oštar i sličan električnom udaru. Može biti teže kada stojite, hodate ili sedite. Ispravljanje noge na zahvaćenoj strani često može pogoršati bol. Uz bol u nogama, može se javiti i bol u donjem delu leđa; međutim, kod akutnog išijasa bol u nozi je često gori od bola u donjem delu leđa.

Cervikalna kičma (vrat): Cervikalna radikulopatija je simptomi kompresije nerva u vratu, koji mogu uključivati tup ili oštar bol u vratu ili između lopatica, bol koji se širi niz ruku do šake ili prstiju ili utrnulost ili peckanje u rame ili ruku. Bol se može povećati sa određenim položajima ili pokretima vrata.

 

Kada i kako potražiti medicinsku pomoć?

Na sreću, većina herniranih diskova ne zahteva operaciju. Vremenom se simptomi išijasa/radikulopatije poboljšavaju kod otprilike 9 od 10 ljudi. Vreme za poboljšanje varira, u rasponu od nekoliko dana do nekoliko nedelja.

Ograničite aktivnosti na 2 do 3 dana. Podstiče se hodanje, zajedno sa antiinflamatornim lekom, kao što je ibuprofen, ako nije kontraindikovano za pacijenta. Ležanje se ne preporučuje.
Procena primarne nege tokom ovog vremena može dovesti do razmatranja drugih nehirurških tretmana navedenih u nastavku, kao što je fizikalna terapija.

Takođe se preporučuje upućivanje specijalistu za kičmu, kao što je neurohirurg, ako simptomi traju duže od četiri nedelje.
Hitna evaluacija i snimanje se preporučuju ako postoje simptomi značajne slabosti nogu/ruka, gubitak osećaja u genitalnom/rektalnom regionu, nema kontrole urina ili stolice, istorija metastatskog karcinoma, značajne nedavne infekcije ili groznice, pada /povreda koja je izazvala bol.

 

Lečenje diskus hernije

Nehirurški tretmani

Početni tretman hernije diska je obično konzervativan i nehirurški. Lekar može savetovati pacijenta da održava nizak, bezbolan nivo aktivnosti od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Ovo pomaže da se smanji zapaljenje kičmenog nerva. Ležanje se ne preporučuje.

Hernija diska se često leči nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, ako je bol samo blag do umeren. Epiduralna injekcija steroida se može izvesti pomoću kičmene igle pod rendgenskim navođenjem kako bi se lek usmerio na tačan nivo hernije diska.

Lekar može preporučiti fizikalnu terapiju. Terapeut će izvršiti detaljnu procenu, koja, u kombinaciji sa dijagnozom lekara, diktira tretman posebno dizajniran za pacijente sa hernijom diska. Terapija može uključivati nežnu masažu, terapiju ledom i toplotom, ultrazvuk, električnu stimulaciju mišića i vežbe istezanja. Lekovi protiv bolova i relaksanti mišića takođe mogu biti korisni u kombinaciji sa fizikalnom terapijom.

Hirurgija

Lekar može preporučiti operaciju ako konzervativne opcije lečenja, kao što su fizikalna terapija i lekovi, ne smanje ili u potpunosti prekinu bol. Lekari razgovaraju o hirurškim opcijama sa pacijentima kako bi odredili odgovarajuću proceduru. Kao i kod svake operacije, uzimaju se u obzir starost pacijenta, opšte zdravlje i druga pitanja.

Prednosti operacije treba pažljivo odmeriti u odnosu na rizike. Iako veliki procenat pacijenata sa hernijom diska navodi značajno olakšanje bola nakon operacije, ne postoji garancija da će operacija pomoći.

Pacijent se može smatrati kandidatom za operaciju kičme ako:

• Radikularni bol ograničava normalnu aktivnost ili narušava kvalitet života
• Razvijaju se progresivni neurološki deficiti, kao što su slabost i/ili utrnulost nogu
• Gubitak normalnih funkcija creva i bešike
• Poteškoće u stajanju ili hodanju
• Lekovi i fizikalna terapija su neefikasni
• Pacijent je prilično dobrog zdravlja
  
  

Hirurgija lumbalne kičme

Lumbalna laminotomija je procedura koja se često koristi za ublažavanje bolova u nogama i išijasa uzrokovanih hernijom diska. Izvodi se kroz mali rez niz centar leđa preko područja hernije diska. Tokom ove procedure, deo lamine se može ukloniti. Kada se napravi rez kroz kožu, mišići se pomeraju u stranu tako da hirurg može da vidi zadnji deo pršljenova. Između dva pršljena se pravi mali otvor da bi se dobio pristup herniranom disku. Nakon što se disk ukloni diskektomijom, možda će biti potrebno stabilizovati kičmu. Spinalna fuzija se često izvodi u kombinaciji sa laminotomijom. U složenijim slučajevima može se izvršiti laminektomija.

Hirurgija vratne kičme

Na medicinsku odluku da se operacija izvrši sa prednje strane ili zadnjeg dela vrata (posteriorno) utiče tačna lokacija hernije diska, kao i iskustvo i preferencija hirurga. Deo lamine se može ukloniti laminotomijom, nakon čega sledi uklanjanje hernije diska za zadnji pristup. Pacijentima, koji su kandidati za zadnju hirurgiju, često nije potrebna hirurška fuzija. Za prednju operaciju, nakon uklanjanja diska, potrebno je stabilizovati kičmu. Ovo se postiže pomoću cervikalne ploče, međutelesnog uređaja i šrafova (instrumenata). U odabranoj grupi kandidata, veštački cervikalni disk je opcija u odnosu na fuziju.

Nakon intervencije

Lekar će dati konkretna uputstva nakon operacije i obično prepisuje lekove protiv bolova. Doktor će pomoći da se utvrdi kada pacijent može da nastavi sa normalnim aktivnostima, kao što su povratak na posao, vožnja i vežbanje. Neki pacijenti mogu imati koristi od rehabilitacije pod nadzorom ili fizikalne terapije nakon operacije. Nelagodnost se očekuje tokom postepenog vraćanja u normalnu aktivnost, ali bol je signal upozorenja da bi pacijent možda morao da uspori.

Bruksizam je poremećaj koji se karakteriše stezanjem i stiskanjem zuba, najčešće tokom sna. Ova navika može uzrokovati povrede zuba i vilice, bolove u licu, glavobolje, te probleme sa žvakanjem i gutanjem.

 

Bruksizam – uzroci

Bruksizam može biti uzrokovan stresom, nezadovoljavajućim snom, hormonalnim promenama, pogrešnim držanjem vilice, kao i drugim zdravstvenim problemima, kao što su depresija, anksioznost ili upala sinusa. Ova navika može uzrokovati brojne zdravstvene probleme, uključujući povrede zuba i vilice, bolove u licu, glavobolje, te probleme sa žvakanjem i gutanjem. 

 

Bruksizam – lečenje

Lečenje bruksizma može uključivati:

• Noćne štitnike za zube: štitnici za zube se koriste za sprečavanje bruksizma. Oni se prave po meri pacijenta u stomatološkoj ordinaciji, uz pomoć alginata ili silicona. Kada se stvrdne, ovaj materijal se koristi kao negativ model zuba i koristi se kao šablon za izradu štitnika. Štitnici su obično napravljeni od akrilata ili plastike i umetnuti su u donji ili gornji zubni luk. Služe za zaštitu zuba i hrskavice od oštećenja uzrokovanog bruksizmom.
• Terapija govora i lica: Terapija govora i lica se koristi kao dodatna terapija za lečenje bruksizma. Cilj ove terapije je poboljšati pravilne načine grickanja, gutanja i govora kako bi se smanjio pritisak na zube i smanjila kompenzacijska napetost u mišićima lica. To može uključivati rad sa logopedom za vežbe disanja, gutanja i govora, te rad sa fizioterapeutom za vežbe za jačanje mišića lica i glave. Ova terapija može pomoći pacijentima da održe stomatološke proteze i spreče ponovno pojavljivanje bruksizma.
• Lekovi: lekovi se ne koriste kao glavno sredstvo za lečenje bruksizma, već se obično koriste kao dodatak drugim terapijama. Mogu uključivati: Analgetike (da se smanji bol i napetost mišića), muskarinergički blokatori (da se smanji kontrakcija mišića lica i smanji bruksizam), antidepresivi i antipsihotici (da se smanji stres i anksioznost, što može dovesti do bruksizma), relaksanti mišića (da se smanji napetost i bol mišića).
• Konzultacije sa stomatologom ili psihijatrom: za individualni pristup i dijagnozu dodatnih problema sa zdravljem.

 

Prirodni lekovi

Postoje neki prirodni lekovi koji se koriste kao dodatak osnovnom lečenju bruksizma:

• Aromaterapija: Koristi se eterično ulje lavande, metvice ili eukaliptusa za opuštanje mišića i smanjenje stresa.
• Magnezijum: Pomaže u opuštanju mišića i smanjenju stresa.
• Vitamin B-complex: Pomaže u jačanju nervnog sistema i smanjenju stresa.
• Valerijana: Poznata po svojim relaksacijskim svojstvima, pomaže u smanjenju stresa i opuštanju mišića.
• Kamilica: Koristi se kao čaj za smanjenje stresa i opuštanje mišića.
  
  

Napomena: Prirodni lekovi bi se trebali koristiti samo uz preporuku stručnjaka i pod njihovim nadzorom. Svi prirodni lekovi imaju moguće nuspojave i neke su kontraindicirane kod određenih stanja. Stoga je važno konzultirati se sa stručnjakom pre uzimanja bilo kakvih prirodnih lekova.

Profesionalno izbeljivanje zuba može pomoći u poboljšanju izgleda vašeg osmeha, ali postoji više načina da to učinite.

Kod kuće izbeljivanje zuba može se postići korišćenjem izbeljivača za zube ili prirodnih metoda poput limuna i sode bikarbone. Međutim, kućne metode mogu biti manje učinkovite i mogu izazvati iritaciju desni.

Izbeljivanje zuba se može obaviti kod stomatologa ili kozmetičara. Ove metode uključuju korišćenje visokih koncentracija izbeljivača i UV svetla. Ove metode su obično više učinkovite, ali su skuplje i mogu izazvati nuspojave poput osetljivosti zuba.

Pre nego što se odlučite za izbeljivanje zuba, trebali biste razgovarati sa svojim stomatologom kako biste se uverili da je to sigurno za vaše zube i desni. Takođe trebate biti svesni da izbeljivanje zuba može privremeno ukloniti tamne mrlje, ali neće trajno ukloniti uzrok tamnih mrlja.

Izbeljivanje zuba može dati vašem osmehu svež izgled, ali važno je biti svestan svih rizika i koristi svake metode pre nego što se odlučite za jednu od njih.

 

Metode izbeljivanja zuba

Postoji nekoliko metoda profesionalnog izbeljivanja zuba:

• Gel za izbeljivanje zuba: Ova metoda se obično koristi u ordinaciji stomatologa i uključuje nanošenje gela za izbeljivanje na zube, koji sadrži visoke koncentracije peroksida. Gel se često aktivira UV svetlom ili laserom kako bi se poboljšao učinak izbeljivanja.
• Fotokatalitičko izbeljivanje: Ova metoda se takođe koristi u ordinaciji stomatologa i uključuje korištenje gel-a koji sadrži peroksid i fotokatalizator. Kada se gel aktivira specijalnim svetlom, on reaguje sa fotokatalizatorom i proizvodi reakciju koja izbeljuje zube.
• Porcelanske ljuskice: Porcelanske ljuskice se mogu koristiti za prekrivanje tamnih mrlja na zubima i dati im svetliji izgled. Ljuskice se prilagođavaju vašem obliku zuba i lepe se preko postojećeg zuba.
• Izbeljivanje zuba sa navlakama: Ova metoda se koristi kod kuće i uključuje korištenje plastičnih navlaka (trays) napunjenih izbeljivačem koji se stavlja na zube. Navlake se koriste preko noći ili nekoliko sati dnevno tokom određenog perioda.

Kao i svaka procedura, svaka od ovih metoda ima svoje prednosti i mane i važno je da se konsultujete sa svojim stomatologom pre nego što se odlučite za jednu od njih.

 

Profesionalno izbeljivanje zuba – mane

Postoje neke mane izbeljivanja zuba koje treba uzeti u obzir pri donošenju odluke o izbeljivanju zuba:

• Osetljivost zuba: Izbeljivanje zuba može izazvati privremenu osetljivost zuba, posebno ako se koriste visoke koncentracije izbeljivača.   
• Cena: Izbeljivanje zuba kod stomatologa može biti skuplje od kod kućnih metoda izbeljivanja zuba.
• Tamne mrlje se mogu vratiti: Izbeljivanje zuba može privremeno ukloniti tamne mrlje, ali neće trajno ukloniti uzrok tamnih mrlja. Tamne mrlje se mogu vratiti ako se ne promene navike koje su ih izazvale, kao što je pušenje ili konzumiranje određenih namirnica.
• Učinak na zubni materijal: Izbeljivanje zuba može uticati na zubni materijal, kao što su plombe, krunice ili ljuskice. Potrebno je da vaš stomatolog zna da ste planirali izbeljivanje zuba kako bi se prilagodio postojeći zubni materijal.
• Mogućnost nejednakog rezultata: Nekada je moguće da neki zubi ne izbijele jednako kao drugi, što može dovesti do nejednakog rezultata.

 

Profesionalno izbeljivanje zuba – prednosti

Postoje neke prednosti izbeljivanja zuba koje treba uzeti u obzir pri donošenju odluke:

• Učinkovitost: Profesionalno izbeljivanje zuba obično je više učinkovito od kod kućnih metoda izbeljivanja zuba, jer se koriste visoke koncentracije izbeljivača i UV svetlo.
• Kontrola: Profesionalno izbeljivanje zuba se obavlja pod kontrolom stomatologa ili kozmetičara, što znači da se može prilagoditi vašim individualnim potrebama i željama.
• Sigurnost: Profesionalno izbeljivanje zuba se obavlja pod nadzorom stručnjaka, što smanjuje rizik od neželjenih efekata.
• Brz rezultat: Profesionalno izbeljivanje zuba obično daje brži rezultat nego kod kućne metode izbeljivanja zuba.
• Uklanjanje tamnih mrlja: Profesionalno izbeljivanje zuba može ukloniti tamne mrlje koje nisu reagovale na kućne metode izbeljivanja zuba.
• Poboljšanje izgleda vašeg osmeha: Profesionalno izbeljivanje zuba može dati vašem osmehu svež izgled, poboljšati samopouzdanje i povećati estetsku vrednost vašeg osmeha.

Uklanjanje koznih bradavica je važno ne samo zbog estetskog izgleda, već i zbog mogućnosti malignog rasta. Kozne bradavice su benigni tumori kože koji se često javljaju kod ljudi svih uzrasta. One su najčešće bezbolne i ne predstavljaju opasnost za zdravlje, ali mogu izgledati neestetski i ponekad se moraju ukloniti.

 

Uklanjanje kožnih bradavica

Postoji nekoliko metoda uklanjanja koznih bradavica, uključujući:

• Krioterapija: Ova metoda koristi tečni azot koji se primenjuje na bradavicu, što dovodi do smrzavanja i uništavanja tkiva bradavice.
• Elektrokauterizacija: Ova metoda koristi visokofrekventni strujni tok da uništi tkivo bradavice.
• Skalpel: Ova metoda koristi hirurški nož da se ošteti i ukloni tkivo bradavice.
• Laserska terapija: Ova metoda koristi laser da uništi tkivo bradavice.
• Imunoterapija: Ova metoda koristi lekove koji potiču imunološki sistem da se bori protiv tkiva bradavice.

Izbor metode uklanjanja koznih bradavica zavisi od lokacije, veličine i broja bradavica. Pre nego što se odlučite za neku od metoda, savetujemo da se posavetujete sa svojim dermatologom koji će vas uputiti na najbolju metodu za vas.

 

Nakon uklanjanja kožnih bradavica

Nakon uklanjanja koznih bradavica, potrebno je pratiti oporavak i redovno se kontrolisati kod dermatologa kako bi se osiguralo da se bradavica ne vrati.

Osim toga, važno je sprečiti nastanak novih bradavica tako što ćete se pridržavati pravilne higijene kože, nositi odeću koja štiti kožu od izlaganja suncu i koristiti zaštitne kreme za sunčanje.

Nadamo se da smo vam pomogli u vašem razumijevanju koznih bradavica i metoda njihovog uklanjanja. Ukoliko imate bilo kakva pitanja ili sumnje, obratite se svom dermatologu.

 

Zbog čega nastaju kožne bradavice

Postoji nekoliko faktora koji mogu dovesti do nastanka koznih bradavica:

• Genetika: Neki ljudi su skloniji razvoju koznih bradavica zbog genetske predispozicije.
• Izlaganje suncu: Izlaganje suncu može povećati rizik od nastanka koznih bradavica, posebno kod osoba sa svetlom kožom.
• Oštećenje kože: Oštećenje kože, poput ogrebotina ili opeklina, može dovesti do nastanka koznih bradavica.
• Virus papiloma (HPV): Neki tipovi virusa papiloma mogu izazvati nastanak koznih bradavica.
• Hormoni: Povećan nivo hormona, poput estrogena, može dovesti do nastanka koznih bradavica.

Kožne bradavice se mogu pojaviti bilo gde na koži, ali su najčešće vidljive na rukama, nogama, licu i vratu.